Godišnjica Nikole Čupića

216 ФМ | ГОДИШЊИЦА

оно што смо сад видели. Догађаји из српске прошлости који се ту износе, потпуно су измишљени, и повест тужне принцезе Анђелије, кћери једног безименог „старог враља Србије“ (ТУ, 10), сасвим је ван оквира досад познатих догађаја у српској историји. Анђелија се удаје за великог кнеза ердељског Баторија, њу и сватове води у Ердељ, граф Форгач, посланик Баторијев. Али Форгач има сестру Естиру, и хоће њу да уда за Баторија; зато он, заједно са својим слугом и повереником Турзом, приреди један напад разбојника на сватове, растера их на тај начин, двојици разбојника нареди да убију „заробљену“ Анђелију, а сам оде кнезу са Естиром која се преобукла као млада, тобожња принцеза. Клошка, и Петрушан, разбојници који имају да убију Анђелију, и то на једном пустом и страшном месту, ноћу, по олуји и грмљавини, сажале се па њу (нарочито Клошка, којем Петрушан каже да му „тече вода из очију“, и, као у каквој средњевековној легенди, договоре се да је оставе у шуми живу, али да понесу њене хаљине Форгачу, за доказ о убиству. Анђелија, преобучена као сељанка (не зна се откуд јој то одело) остане сад сама на позорници; мало после, долази сељак Ковар са сином Соколом, и води Анђелију себи у кућу. У тој кући Ковара и његове жене Сиве, Анђелија, која. се сад зове Ружа, помаже и ради као обична сељанка, и не казује се ко је. Одједанпут, пролази туда Батори са Естиром за Сибињ, „и сутра буду се вјенчати“ ; Анђелија гледа „парадну свиту“, гледају и они из свите њу. Види је и Батори којем се она јако допадне и који се, у присуству своје младе, ништа не устручава да јој да новаца, адиђара, чак и прстен; види је и Естира, која пребледи и ужасне се, али јој да неки златан ланац, и шане јој да је изгубљена ако се каже ко је. Анђелија ћути, али, кад се врати кући, одмах замоли Сокола, који се дотле у њу заљубио, да јој помогне утећи; овај при-