Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАБИМА ВУЈИЋА 217

стане, и утекну обоје. Чим су они утекли, долазе војници по заповести Форгачевој да је траже и убију; не нађу је, одведу у затвор Ковара и Сиву. Међутим, Сокол и Анђелија (која је овом поверила своју тајну, казала се ко је), после разних незгода, полете у Сибињ, у кнежев двор, да стигну пре свадбе. Четврти чин отвара сеу кнежеву двору. Форгач је ту с Турзом; Форгач је узнемирен, не зна да ли је Анђелија убијена, боји се што и сам кнез нешто селути,, а Турзо се већ раскајао што је свом рђавом господару чинио тако срамне услуге против Анђелије, и већ у себи жели и мисли како да помогне овој напаћеној принцези. У то долази један непознати, завијен у црн плашт, с маском; то је Доброслав, учитељ Анђелијин, који је такође имао бити убијен, заједно с осталим сватима, у оној шуми где је Анђелија остављена. Турзо га позна, исприча му све и обећа да ће му израдити аудиенцију код кнеза. Ствари се овде заплићу, „романтически“ а слевим непотребно, ипак са доста театралног ефекта, док се најзад не открије све. Анђелија свечано ступи у кнежеву дворану, у најодсуднијем тренутку, пред сам моменат свадбе, исприча све, оптужи Естиру, и изнесе доказе (ти су докази у оним стварима које јој је кнез поклонио). Батори се онда ожени њом, Естири постави стражу а Форгача баци у тамницу. Ова драма, поред све српске боје којом се Јоаким трудио да. је премаже, није српска. Она није ни самостално изведена „из разни маџарски списатеља“, како Јоаким хоће да је представи. Она је само прерада, и то прерада у којој су измене минималне, једне раније драме Јоакимове, Сибињске уме“ (ми смо рекли да ћемо се

1! Сибињска Ш»гма (требрисан старији наслов: Ш9ма кодљ Сибина). Едно Романттческо позорице у четмри дђиствта преведено Јоактмомљ Вбичемљ СОлавено-Сербскимљ Описателћиљ. У Београду. Писменн Килжеско-Сербске ''упографте, 1886. (пребрисано: у ЊУ