Godišnjica Nikole Čupića

224 ГОДИШЊИЦА

Реченијем редом полазе од цркве, на којој непрекидно звоне у звона, и иду даље к Манастиру, оклен су узимали неколико икона.

Од манастира су ишли путем, покрај поља, к селу Хумцима. Под Хумце су почијевали на манастирској баштини и ту би свјештеник очитао еванђелије. Отоле су полазили даље испод Поздуја и исправили управо до бајичке цркве ев. Јована, гдје би је дочекали листом сви Бајице (Мартиновићи) и њихов евјештеник (-ци). Доњокрајци би обишли е крстима трипут око цркве св. Јована, и онда починули с крстима и засјели за обилату трпезу, коју су им као братску част приликом ове њихове светковине приредили Бајице (Мартиновићи). Пошто би устали од трпезе, наново би дигли крсте и пошли даље испод бајичких села улицом до на гувно бајичког браства Ивановића, гдје би наново починули, свјештеник очитао еванђелије, а за тпијем им Ивановићи износили здравице. Отоле су полазили улицом између бајичких баштина, испод Брајанова краја, па низ Тријешли, даље улицом испод Доњег Краја до под „Лаиславиће“, гдје би наново починули и свјештеник очитао еванђелије. Отоле су полазили даље путом између баштина, испод Доњег Краја, до мјеста Бате, гдје би наново починули и свјештеник очитао еванђелије. За тијем су ишли с крстима даље путем испод Почека и Шпадијера до на Сјенокос под Иванишевиће, ту починули, свјештеник очитао еванђелије, а онда би браство Иванишевића изнијело крстоношама објед. Иза обједа дизали би крсте и ушили Иванишевића путем, између баштина, управо к Влашкој цркви, око које би се трипут окренули с крстима, а за тијем свјештеник очитао еванђелије. Од Влашке цркве попли би даље с крстима кроз варош Цетиње, док би дошли насред вароши и код Бистијерње (Под Мурвом) свјештеник би „закрстио водицу“, па онда пошли даље