Godišnjica Nikole Čupića

НОШЕЊЕ КРСТА ј 225

главном — данас Катунском — улицом и даље путом иза „Џардина“ до на Вељу Бистијерну, гдје би такођер свјештеник „закрстио водицу“. Од Веље Бистијерне ишли би даље преко ливаде Ћипура, па до у Манастир, гдје би почијевали на Мало Гувно (које прије бјеше под Манастиром). Тада би оставили у манастир иконе, које су отолен дигли. Њихов долазак и одлазак под манастир поздрављали су непрекиднијем звоњењем у манастирска црквена звона. На Малом Гувну владика би их обилато чашћавао пићем. Од Малога Гувна испод Манастира пошли би испод Биљарде до на Веље Гувно (које бјеше под онај оглашени Бријест, а данас је поравњено са земљом). И ту би починули. Из књажевог двора изношено им је на Веље Гувно подоста пића као част, а, ако је био књаз у двору, дошао је на Веље Гувно међу кретоноше, да им наздрави.

Од Вељег Гувна полазили су кроз варош, па к Влашкој цркви, гдје су почијевали и остављали крсте, барјак и иконе, исто уз непрекидно звоњење у црквена звона.

Ту је тада наставало опште пјевање, играње и ве"сеље које је трајало до ноћи.

На којему год су мјесту почијевали крстоноше, свуд су им изношене здравице (осим на Вељој Бистијерни), а крстоноше у знак захвалности при полажењу с односног мјеста даље пуцали (метали) би из пушака.

На почијевалима послије обичног приступа поп чита молитве, јектенија, па еванђелије. За тијем поп (кад их је више, то чини најстарији) узима у руке крст и барјак, застави их заједно, па говори (или чита) јектенија, а за тијем:

„Господи! Господи! Призри с небесе, и вижд и посјети виноград сеј...“ итд.

а у исто вријеме крстом и барјаком чини знамење унакрет, окрећући се најприје истоку.

ГОДИШЊИЦА ХХЛУ 55