Godišnjica Nikole Čupića

226 ГОДИШЊИЦА

Сав народ, који је за крстима, окреће се на ону страну, на коју се поп окренуо, па се побожно поклања, крсти и шапура молитве.

Поп се на исти начин окреће западној страни, аи крстоноше се за њим окрећу западној страни. На исти начин се окрећу југу, па сјеверу, дакле на све четири стране свијета.

По томе поп наставља даље јектенија:

„О јеже сахранитисја од глада, губителства, труса, потопа...“ итд.

По некијем мјестима и ова јектенија поп чита за вријеме знаменовања и окретања на четири стране.

На којима се мјестима „закршћа водица“, ту поп узима и саставља с крстом ћубицу пелина или зелене гранчице, па их заједно замаче (погружава) у воду, окреће се на четири стране свијета и чини крстом знамење, а ћубицом или зеленом гранчицом кропи около „водицом“, пјевајући:

„Спаси, Господи, људи твоја и благослови. ... “

Чим су крстоноше дигли крсте и пошли, старији људи започели су „из свега гласа“ пјевати по два и два, Ово пјевање започели су и старији по годинама главари. Остали крстоноше подстакнути почетком пјевања главара и старијих људи, наставе и сами пјевати „из гласа“ по два и два, не редом, него кад ко хоће и може, — и то и мушки и женске.

Овдје нико не пјева на силу нити по команди, но крстоноше то сматрају као неку дужност побожности, те пјевају с некијем усхићењем, кад ко може и хоће.

За кретима обично пјевају:

— Крсте носе, Бога моле,

Подај Господе! Подај Господе!

И у Бога добра просе,

Подај Господе! Подај Господе !