Godišnjica Nikole Čupića

232 ) ГОДИШЊИЦА

саме тврђаве. Благодарећи овоме Бјеланову изуму, тврђава је брзо и о мање проливања крви освојена.

да то дјело стари Бјелан је одликован војничким орденом.

Дакле и Бјелан бјеше дошао к манастиру, да иде за крстима тога дана.

Пошто већ дигоше крсте и пођосмо напријед, примаче ми се Бјелан, па ми поче шапурати.

— Ја памтим од мога раног ђетињства, да ми сваке тодине дижемо крсте од наманастира, па их носимо око Ока, ђе ду'овници чате ванђеље, а ми се молимо Богу. И запазио сам већ толико пута, да је било ведро као данас, кад бисмо понијели крсте од намастира, па да смо се од Ока повратили сви покисли као кокоши. Ама знаш, то ми је причао и мој отац, најбоље помаже молитва из нашега старог манастирског ванђелија. Кад год се читају из њега молитве — обично пане киша. Божја је воља; то је у његовој власти, — а ја се и данас надам. да ћемо се вратити с Ока покисли.

Ја се на то као нехотично мало осмјехнух.

— Сми' се, сми'! — дочека ме Бјелан — Ма се нећеш смијати, ако Бог да, те буде истина, што ти рекох !

Сви смо ишли гологлави; Игуман и попови обучени у одежде, а пред њима „црквени ђаци“ иду пјевајући тројичински тропар:

„Благословен јеси,“ а народ: — Крсте носе, Бога моле: Подај Господе! Подај Господе ! И у Бога кише просе: Подај Господе! Подај Господе!

Дођосмо до Ока. Стасмо и уредисмо се извише њега. Свјештеници су стали напријед више извора. „Отворише