Godišnjica Nikole Čupića

; ГОДИШЊИЦА 91

У свакога од њих бог је улио доста снаге ума и срца да га може познати и трудећи се тежитп да се њему приближи, а то може очистив себе од свих оних животињских особина, савладав све оне животињске снаге, које делују у дубинама човековим, очистив_ срце и ум и мирећи се са свима људима да се помири и с богом, да му се приближи и да га разуме. Таким појмовима хришћанство је веома узвисило моралног, социјалног п умног човека. Така начела постала су нови, чвршћи стубови савршенијег друштва, лешпег живота; постала подстреци узвишенијих идеала и људи. Таких начела и појмова није могао дати стари политеизам, који је владао умовима људи у старо доба; нису их могла дати она конкретна божанства, која су била и сувише далеко од срдаца људских, и сувише близу чулима њиховим, која су му била више непријатељи него пријатељи, којих се више бојао него што их је волео. Такп богови нису могли загрејати срце, нису могли узвисити ум. Они су му могли отварати љубав према прпроди, будити у њему осећаје лепоте и доброте природне, они су га могли приближити природи, али га нису могли приближити човеку. То је било остављено хришћанству. Само је оно могло пробудити осећаје љубави и милосрђа, само је оно могло донети нове, јаче п летше везе, које ће везивати човека с човеком, нове и чвршће стубове друштва.

Велики, скоро главни део обичног права Европе — црквено право има своје изворе скоро сасвим у хришћанским црквеним одредбама, шта више канонско је право један од три велика, главна извора целога грађанског, јавног и прпватног права. Више од 1000 година у свима европским државама хришћанска и црквена начела и прописи били су и закони за светске правне односе. Политичке теорије које су заступали поједини аутори, бранећи или пападајући апсолутизам, такође су потекле из хришћанских начела. У својој правој слободној примени има у хришћанском учењу више него и у којој другој религији и моралном систему основа за највећу грађанску п политичку слободу п уједно за искључивање свих себичних и насплних, анархичних п револуционарних ремећења. Ни једна