Godišnjica Nikole Čupića
ГОДИШЊИЦА
93
Спинозе, Лесинга, Хердера, Шлајермахера, Шелинга, Фихтеа пи Хегела.
Као историјска религија хришћанство је дало нови подстрек историји. Да би се хришћанство потпуно равумело требало је испитивати живот старих друштава; њихове религије и философије, да би се разумеле идеје које је хришћанство допело. Тиме псе само што је проширена област историје него је она постала и дубља, морајући тражити у дубинама народних живота узроке њихових Форама живота. Тиме је хришћанство не само подстрекло ново, друкчије изучување историје, него је постало једна од најачих спона, које везују старо и ново доба историје.
У дубини учења свог о земаљском и божанском у човеку, о смртном и бесмртном у њему, бпла је клица онога што је тек у наше дане развијено п доказапо. Људи су морали бити прво пред богом једпаки, да после буду једнаки п пред природом, пред самим собом, пред умом својим; прво су сви људи морали бити једног истог божанског порекла, да доцније сви буду јел-
- ног истог животињског порекла, те сводећи све људе
на једну меру вредности хришћанство је веома уздигло личност, индивидуу, пи утврдило права човека према другим људима, према друштву; лпчност није више тонула у бесправној маси, као на истоку, ни у грађанину као у класичких народа; личност је постала слободна и правна.
Хришћанство је веома удубило Философпју упосећи идеју да судбом људи и судбом света не управљају власници п богаташи, не управљају сплни овога света, сплни земаљским благом п добрима и грубом силом, да судба п добро, људско не зависе од спољних успеха, п догађаја, него да судбом људском управља друга, једна снага, невидна п нечујна, снага дубока и велика, једна вечита снага, која одређује све људско, снага, божанска. Тимо је ум људекп био упућен да дубоко тражп узроке свима појавама, да све спољности п догађаје сматра као пролазне п да их тумачи вечптом једном спагом, дубоким узроцима. Отуда је п сам појам "закона. последица монотеизма хршићанског. Кад је један бог створио цео свет, целу природу, све људе, он је