Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА . 99

дух, земља, ватра, вода. Одатле је постало све што постоји. Тако је и Капила учио еволуцију, само се по њему не развијају више из нижих, него ниже из виших ствари. (в. Баа. јисозјау. АКадет. ОХП 209). А и сам будизам има много сродног с дарвинизмом.

Та индијска идеја еволуције продрла јеи у грчку Философију и свакојако је тој идеји код Грка оријентални корен, или заједнички с индијским. Та идеја не само што је ограничена на неколико њихових првих мислилаца, него се и доцније сасвим губи из система потоњих философа. Он се налази таман и нејасан прво код Анаксимандра. Он је учио да се материја згушњава, и отуд постају звезде, светови па и наша земља, прво течна па после чврста. (Кант, Лаплас). Природа је једноставна целина и у њој нема провале између анор"ганског и органског света; а прва се животиња заметнула у води помоћу сунчаних зракова. Хераклит је учио да из борбе постају све ствари, да из дисхармоније ниче хармонија света. Емпедоклу је најпре постало биље од земље, али данашње животињство добило је свој облик тек после многог трансформисања. Садашње животиње постале су мало по ' мало из борбе природних сила, па између небројених првашњих 0облика одржали се само они који су били најзгоднији за живот. То је прави модерни принцип биологије — природне селекције у борби за живот. Аристот је из далека назирао теорију еволуције али ју је мало разумео. Арапи су наследили тај појам из индијске и грчке Философије. У !2 столећу у Шпанпји Авемпас је подржавао мисао лаганога поступног развитка људског духа из његовога инстинктивног анималног стања до вуделовања у божанском уму. Аверојес — 1198 учио је да је индивидуа у њеном најскупоценијем имању, знању, само део једнога вечитог ума, који потиче из бића б6ожанског, који је заједнички целом човечанству и који се свршује тек с органским животом |то је можда консеквенца оријенталне идеје еманације). Основни принцип алхемије био је процес развитка металних тела. Уплив арапске философије јасно се види на некима од потоњих европских Филосо Фа. Бекон је учио јединство природе, да је све само привидно растављено и не-

| 1“

%