Godišnjica Nikole Čupića

106 А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

човекову, коју му је бог унапред одредио за блаженство пи проклетство, изнео је то као главну тачку хришћанске вере. Отуд је дошао у спор с Пелагијем који је учио да се људи рађају чисти од греха Адамова и да могу грешити само слободном вољом. Тако је борба између човека и непојмљивих природних сила родила прво појам фатализма, пошто је човек увидео своју немоћ спрам природе и немоћ свога ума да разуме те снаге и разумев их да их савлађује. Тај појам фаталивма губио је све више од своје суровости и грубости у колико је и природа губила суровост своје превласти над човеком. Слобода човекове воље и ума све се више истиче, што се и човек осећа моћнији својим умом према природи. Појам предестинације сукобпо је се с појмом слободне воље човекове прво у теологији. Одатле је та борба пренесена у философију, где материјалистички детерминизам потпуно одговара старијим фазама тога појма — Фатализму и предестинацији. Пренесено на поље науке психологија је ублажила и рационалисала појам нужности до појма законитости, трудећи се да га помири с појмом о слободи воље човекове. — ф

г) Знања и науке

Астрономија. — Од свих Ффорама политеизма код античких народа најразвијенији је био култ сунцу и звездама. Сунце, месец и звезде била су засебна б6ожанства, која управљају васељеном и судбом људском. Код Егппћана Озирис, бог сунца, Изида месеца. Озирис влада ватром и духом, Изида водом и земљом а обоје ваздухом, а сваки од тих елемената био је засебно божанство. Осим тога познавали су Меркур |Тот) коме су приписивали откриће свих наука, Венус |Непт, Хатор), Марс (Хорус), Јупитер и Сатурн. А од свих најпознатији им беше Сиријус |Сонд). Његово дизање које је значило почетак плављења Нила, значило је и почетак грађанске године. Примитивна година њихова имала је 12 месеци са по 30 дана. Тих 12 месеца, у 3 сезоне са 14 месеца свака: доба плављења од јуна до октобра, доба усева од октобра до Фебруара и доба жетве од фебруара до јуна. Сваки месец у три