Godišnjica Nikole Čupića

[10

А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ %

4. Азјггопопле; Козепђетдет Сезсћећје дег Рћизк 1, П. би Паз сејећтће Абемћит-Шррагећ, НаЏат. Пигодиспоп 0 ће Шегаћиге оГ Епгоре 1п 15, 16 апа 17 сепфшлев). А на Копернику се оснива цела модерна астрономија како су је даље развили Кеплер, Галилеј, Њутн и Лаплас. Кеплер је својим законима допунио систем Коперников, јер је у њима нађен кључ, којим се решавају сви појави планетарног кретања, исправив и Коперниково кружно у елиптично кретање, а о законима, којима је Њутн довршио Коперников систем, нагађали су још стари Философи, тражећи један принцип, на који би се могли свести сви појави васељене. Трагова тога има у Аристотела, Платона и Плутарха, где овај допуњујући Платоново мишљење о том јединственом принципу, тврди да целина привлачи део, земља да привлачи земаљске, месец месечне, сунце сунчане ствари и тако сва друга небеска тела. По до Њутна Коперпик је јасније него ико други изразио идеју о привлачности тела: да је привлачност тела сразмерна његовој маси. Тако је Њутну остало да уреди, генералише п апстрахује материјал, који је био нагомплан умовањем толиких столећа; Њутну је остало да доврши ону величанствену зграду астрономије, којој су темељ ударили египатски и халдејски свештеници и индијски Философи, и коју су даље зидали грчки, арапски и европски модерни Философи и астрономи. А кроз астрономију као најширу, најтврђу и најтачнију науку, продирали су нови погледи и нове идеје пи у све остале“ пауке, којима је она врата отворила.

66) Математске науке. — На овом месту биће најзгодније дотаћи се и Арапа и њихове културе, пошто њихов удео у развитку европског ума није малп. Рачунање, које су Грци научили од Финичана и Египћана остало је на ниском ступњу. На основу аритметике Инда, који су изумели нулу и цифре, развили су Арапи у 9 столећу данашње рачунање. Пошто је та нова аритметика уведена у Италију у 13 стол. лагано се променио и облик аритметике. Тек у 16 стол. постала је општа употреба децималних разломака а у 17 стол. изнађени су логарптми, последњи епохални напредак у рачунској техници. — И почетке геометрије,