Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

ај

учињене у Египту и Вавилону, Грцима је донео Питагор, који је из Месопотамије узајмио своју знамениту мултипликациону таблицу п целу вештину рачунања а ДиоФант важи као проналазач Алгебре, коју су после Арапи усвојили, дали јој име и даље је развили. Децимални систем, примитивни систем бројања, био је с циФрама заједно развијен код Инда, одакле су га Арапи пренели на запад. Грчка је математика нарочито била развијена у Александријско доба, где је Еуклид скупио све знање математско, које је постало основ математици модерних народа, како су је развили први математичари европски: Тартаљија — 1557 који је решио једначине трећег ступња и применио математику на ратну науку, Ферари — 1566 који је изнео метод за решавање једначина четвртог ступња и Вијета — 1603 који је применио алгебру на геометрију (Вид. НаПат. Бега. о: 15, 16, 17 сепћиг., аби Сејећтфје Абетћ. — ЕпсНадез). — Систем мера развио се прво код Вавилонаца. Првобитпа мера била је утврђена мера шупљине за мерење времена, чија садржина — вода — чинила је одређену меру тежине. Отуд у старом систему мера времена била је непосредно спојена с мером простора и масе, те су судови за мерење времена дали и мере за запремину — масу пи мере за дужину. Вода у суду за мерење времена. дала је тежину — таленат. А та тежина — тег од племенита метала, била је уједно и основ новца. Све су те мере усвојилп доцније Грци и Римљани.

Осим свога посредничког значаја за Европу Арапи су оставили и многе термпне у модерној науци и животу, као: алгебра, зенит, надир, азимут, алманах, теодолит, алидад, цифра, алхемија, еликсир, аламбик, алкалије, адмирал, арсенал. Спнус је латински превод арапске речи гађ. Осим тога онп су први основали универзитете и прву медицинску школу у Европи у Салерну у Италији, прву астрономску опсерваторију у Европи — у Севиљи, изнашли ланени папир и глоб. (О арапској култури и науци: Уевел Исторши индуктивнихђ наукљ [— ТУ. НаПат. | бегај. ог 15—17 сетиг. 1— ТУ. Дрепцер Истор. умног разв. Европе 1Т—[П. Коб Ки ир-

е