Godišnjica Nikole Čupića

112 А. ИСТОЧНИ ПАРОДИ У ОПШТЕ

сезећећје П 128, 142. Нетдет Тдееп ТУ 264. НеПљаја Сп игетевећ. П. Конесе Ууеисезсћ. У 324. Атађет у ВтосЕћаиз Сопуегв. Бехтсоп).

вв). Језик. — Хијероглифи египатски (које је име дао Клеменс Александријски, што су били исписани на зидовима храмова) били су фигуративни и симболички (синекдохе, метонимије, метафоре). Осим тих Фигуративних и симболичких имали су Египћани и Хијератичке, скраћене и демотичке, сасвим скраћене. Финичани, кад су дошли у Египат, узели су 99 слова хијератичке пи демотичке азбуке за своју, а од њих су је примили и Јевреји и Грци, од којих је, преко Римљана, дошла п свима модерним народима. И алфабета, је њихова реч, а и грчки мпт да им је Кадмос донео слова сведочи њихов Финички постанак. И онако исто као што ву Грци прецизирали сва оријентална имепа, у каком су облику п нама дошла — као од Хершалајпм — Јерусалим, од куруш — кирус, од Избет и Оширст — Изис и Озприс, од Ха-ка-Фтах Египат, ОД Ахурамазде п Апграмајнјуса — Ормузд и Арпман, од Заратустра -— Зороастер — итд, тако су они јасно изразили и сва нагађања и појмове орпјенталне, који су им као клице дошли им које су они даље развили и тако створили термине, израдили терминологију Философску и научну, која и. данас посредује сав умнп саобраћај Европе. — У 8-ом столећу авирску писменицу примпли су народи, којп су живели у то доба на северу у Армепији и на пстоку у Медијп, а Перси су последње усавршење на клинастом писму учинили, начинив алфабету. — Много пре него што се код Грка александријских развила граматпка п Филологија, развила је се она код Ипда. Из трудова појединих браманских школа да се разуме Веда, из њихових традиција пи дискусија о смислу појединих речи и ставова, рано су попикле прве граматичке студије код Инда. За граматику су биле везапе сппонпмпка и метрика, а како суте пауке код Илда постале из занимања, с Ведом, то суп назване Ведапга — грапе Веде. Оспм тога сапскритсви је језик створпо науку компаративног пспитивања, језика; 6ев њега се не бп могло доћи до дубљег псштивања прича, религије и развитка језика у опште,