Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 115

прекомерно протезање Атлантијског Океана сметало да би се он могао од Иберије до Индије на истој паралели препловити. То је други зрак светлости на тамни океан из географије старог доба. Хипарх је држао да је тај прастари окван подељен масама земље у више делова, а то је мишљење добио посматрањем прилива, и одлива у океану и позива се на вавилонског матоматичара Селевкоса. За тај поглед везује се веровање да има једна супротна земља или део света, одвојен океаном од познате земље, а и из напомене Аристотелове у метеорологији да земље између Индије и Херкулових Стубова нису једна маса због мора, јер се земља не простире непрекидно. Ератостен је први израчунао обим земље као кугле. У његово доба тек се је почела. развијати веза између астрономије пи географије. Он је први измислио и географску мрежу ступњева, којима се у математској географији и данас служи пи помоћу којих је тек било могућно добити тачне појмове о растојањима, положају и облику појединих земаља. Кратес из Малоса у сред. % стол. пре Х. израдио је земаљску куглу, коју је екватором поделио у северну и јужну, те је ту даље развио поглед Хипархов, јер је у северној, поред настањене земље извео и другу тврду земљу а у јужној полукугли две тврде

земље, а представу о двема јужним земљама добио је из појма о двојаким Етиопима, које спомиње Омир и који св ни у које доба нису губили из очију. |(Нонпа алел 6015 46):

Птолемеј је израчунао дужину и ширину места по астрономским посматрањима. Потпуно непознати били су му делови: најсевернија Европа, Север и Исток Азије и Југ Африке. А његова представа да је Азија с оне стране Ганга једном непознатом јужном земљом спојена с јужном Африком даје се. разјаснити само представом о непознатој супротној земљи, која се непрекидно преносила од најстаријих времена до њеног испуњења. Тиме је цело источно море било затвореноодвојено-море. За Птолемеја је после везана цела географија средњег века до Колумба а с њом заједно и вера у непознати део земље. Алфраган, астроном Алмамунов из-