Godišnjica Nikole Čupića

130 КкњЊИижЕВНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ УСТАНКА

ним одговором, држећи се, без сумње, податка из Доситијева писма Јовану Димићу у Карловцу где Доситије 1810. године пише из Београда : „Откад сам прешао овде, ни једна „Географија“ није се продала, нити се овде за књиге мари.“

Али ми држимо да се и преко тако одлучнога сведочанства Доситијева може, и да се има шта, истраживати. Пре свега сам Доситије представља својим бићем књижевно интересовање највеће од свих каквих је тада у Српству могло бити. Он није у Србији радио на књижевности онако како је радио дотле. Други су га послови били апсорбовали, и ја сам у књизи »„дДоситије у Србији“ довољно осветлио поље тадашњега рада Доситијева. Али, преко свега тога, он ипак жуди за књижевним радом, машта о штампарији у Београду, прети да ће оставити сав угодан живот у Србији и отићи у свет да штампа нове списе јер »типомапија је необуздана“. И не само то. Он, истина, оставља другу свеску својега „Собранија разних наравоучителних вешчеј“«“ на ономе што је и колико је у Трсту израдио, али пише друге књижевне и полу- књижевне списе о којима се може читати у исцрпној библиографији Доситијевих радова и међу којима је најзнатнији „Јастук гроба мога“. Даље познато је Досптијево учешће у отварању школа, те је природно претпоставити да је био од помоћи и при набављању и растурању потребних књига, у колико их је било. Он се ласкаво одазива о Јевтимија Ивановића преводу „Новога Плутарха“. Марта 1. године 1810. он пише преводиоцу: „Примио сам ваш пријатељски дар: скоро преведеног „Новог Плутарха,“ и прочитао са задовољством. Овде сте се ви показали као мила мати која се преклања чеду свом, како ће га лакше и лепше задојити. Нисте се страноречијама величавали: искали сте само да сте јасном лако вразумителан вашим читатељем, и у том сте заслужили оно Орацијево изреченије: „Ошпе #ш% рипсфат«.«“ Пишући 9. марта 1811. године — последње до сада познато писмо Доситијево — Стефану Гавриловићу, живописцу у Карловцима, он препоручује да се свакако преведе на српски „Телемак“ и то само „про-