Godišnjica Nikole Čupića

146 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

Изјутра, када је војска била спремна да загази у крвави бој, Немања јој издаде кратку али одлучну заповест: „Како мене видите, тако и ви радите!« Кратак у издавању заповести, али први у бојном окршају, неустрашими Н мања извојева себи сјајну победу. Река Ситница, у чијим валима нађе смрт најстарији му брат као вођа најамничке војске, потече мутна и крвава, а Немања са разбојишта врати се у триумфу да заузме отачаство своје. У Житију Немањину не каже се јасно куда је он са Пантина отишнао, те логички је претпоставити: да ве је прво вратио на Звечан, као најближи а утврђени град, где је у црквици св. Борђа у присуству његову наново узношена слава и хвала Богу на дарованој му победи. Да ли се је на Звечану измирио са завађеном браћом Мирославом и Срацимиром; да ли је одатле разаслао прве гласнике да јаве о победи његовој и измирењу с браћом, као и то да ли је одатле издавао још какве наредбе изазване потребом новога стања које је настало после победе на Пантину 2 — могло би се само нагађати, али тачних података немамо. За нас је главно констатовати: да је Звечан с околином класично земљиште, на коме је Стеван Немања уз активно учешће Иброваца извојевао себи и обезбедио својим наследницима право на престо великог жупана. А овим знаменитим догађајем Немања је уништио сасвим дотадашње сметње и дао нов политички правац у историји српскога народа. Победа на Пантину крунисала је успех рада Немањина; осим ратничких трофеја дала му је нове снаге да се лати одмах успешнога предузећа, да уједини подвојене српске државице, и да их ослободи непосредне византијске врховне власти. У војсци Намањиној противу Радослава у Зети 1170, као и у доцнијим његовим ратовима противу Грка, било је — нема сумње — ратника из Горњег Ибра, и ако извори о томе ћуте. Отуда у оскудици таквих извора будимо задовољни напоменом: да се уједињењем полусамосталних српских државица ратни догађаји збивају изван земљишта наше области, те за дуго нема помена ни о једном стратегијском нити средишном месту; али чим

је наступило доба мирнога развијања, доба рада на

а а