Godišnjica Nikole Čupića

РУС о

ГОДИШЊИЦА [47 културном пољу, јављају се нова п важна трговачка места као средишта, која до тада беху сасвим неповната. Већ Немањин наследник, краљ Стеван Првовенчани, дајући приходе својој задужбини, манастиру Жичи, помиње „оба Ибра“, као две самосталне жупе у административном погледу, а од Стеванова унука, краља Милутина, први пут сазнајемо да се један од. њих звао Горњи Ибар', дакле област чија прошлост нас сада занима.

Са ширењем граница и напредовањем српске државе под наследницима великога жупана Немање развија се упоредо и напредује културно и Горњи Ибар. Нарочито долазак рудара, Саса, за владе краља Владислава и његова брата, краља Уроша |, учини да се не само повећа број становништва, него напротив отварањем сребрних и гвоздених рудника поникоше нова насеља и нови тргови, којих до тада — по свој прилици — није било. Свакојако, у доба знамените владе краља Уроша Г (1242—1976), који је срећно првих дана своје владе сузбио силу Татара и тим отклонио опасност од Србије, основане су све насеобине саско-дубровачке, које се крајем ХШ и у првој половини ХТУ века помињу као станишта католичких парохија у овоме крају. Тако у једном папском сведочанству од године 1303 спомињу се први пут Рогозно и Трепча, а у другом године 1346 поред Трепче, налазимо Копориће п Остраће такође као седишта католичких парохија, у којима беху и њихове цркве“. 0 католичкој парохији и њеној колонији на Рогозну даље нема више никаква помена, те вероватно да се је у брзо раселила. А „Рогозно все св роудинами“ — разумем планину и цео крај — даде краљ Милутин манастиру св. Стефана, у Бањској. Према Роговну, на десној страни Ибра, у садашњем крају Шаљи — названом тако по Арнаутима — Шаљанима који ту живе — Трепча беше у ХТУ и ХУ веку најважнија, и највећа рударска варош у целој области Горњег Ибра. Многобројне развалине њене од грађевина с још очуваним остатцима старога водовода (чесмом)

' Мопишепба 3. 14. ' Јиречек. Пте Напдејзабгаззеп ппа В. напомена 155.

10%