Godišnjica Nikole Čupića

118 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

и каменим коритом — леже у врху једне долине, окренуте северу, и на побрђу горостаснога Бадњевика. Без сумње, село „Трћб'ча“ коју краљ Милутин приложи манастиру Бањском, позајмило је не само име, него дало је и само земљиште првом рударском насељу — Трепчи. Исти случај, рекао- бих, био јеи с Копорићем. Краљ Милутин у овом крају приложи само села, катуне и планине, узимајући ваљда у рачун искључиво снагу за обрађивање земље, попашу и чување стоке, а од рударских насеља, која имађаху нарочита уређења и привилегије, што је доцније обухваћено и прецизовано у Душанову Законику, није приложио ни једно — ма да би данас такав прилог био за нас од неоцењене вредности, ради свестранога разумевања односа између сбла и рударских насеља.

Политичка радња краља Милутина беше поглавито управљена на југ; али, старајући се о напретку и унутрашњем благостању своје државе, он је поклањао особиту пажњу Горњем Ибру. За владе његове основана је звечанска или бањска епископија“, која је опет на неколико година доцније светостефанском хрисовуљом укинута; он је збирао силно благо и подигао велелепну лавру св. Стефана у Бањској; и најпосле његова жеља да буде после смрти сахрањен у бањској лаври, сведочи најочитије колику је пажњу поклањао овоме крају. Када је краљ Милутин умро у Неродимљу, 99. октобра 1391 године, његова је жеља испуњена, и сахрањен је у цркви светог Стефана у Бањској“. А пошто је протекло две и по године од смрти му, проглашен је за свеца. Ни Милутинови наследници, краљ Стеван Дечански и. цар Душан, следујући стопама оца и деде, нису заборављали на Горњи Ибар. У хрисовуљама — дечанској краља Стевана и аранђеловачкој цара Душана — које су дали својим задужбинама у Дечанима и Призрену, а које су подигли по угледу на лавру св. Стефана у Бањској, они се позивају више пута на међе и закон у светостефанској хрисовуљи; али стање у Бањској, које је раније под краљем Ми-

' Ружичић, Историја Српске Цркве стр. 527—528. 2 Љ. Ков. и Љ. Јовановић, Историја Срп. Народа стр. 100.