Godišnjica Nikole Čupića

ПЦ"

+

ГОДИШЊИЦА [61

приложених села у Топлици, Лабу, Глубочици и Белици, за која се позитивно зна да нису никада припадала држави Вука Бранковића. Јамачно, да су копорићски трг и поменута села припали кнегињи Милици и синовима њеним тек године 1395, као што неки од наших историка мисле, али би то, по ондашњем обичају а још под свежим утисцима победе, напоменули у тексту, као што је нарочито наглашено у хрисовуљи од 9 јуна 1397 године, којом побожна Милица са синовима враћа старо властелинство манастиру Дечанима, што беше у држави њиховој, где се вели; „попуштањем божјим, грехова наших ради, од влочастивих Турака попаљено и оборено, и од оних који су пре нас држали искварено и разграбљено и метоси отети и скоро запустели.““ Напротив у повељи од 1395 нема никаква наговештаја да је овај крај ини ко пре њих држао — што значи да им је остао у наслеђе од кнеза Лазара. А ми смо већ раније помињали да се и данас у народу онога краја двоји јужни део — Шаља — од овога северног, и да се река Бистрица узима као граница између њих. Према томе, кад сведемо све уједно што је напред речено, излази: да је граница државе Вука Бранковића, на овој страни, скретала негде од Острог Копља на запад и ишла реком Бистрицом, или најдаље десном страном њеном, до Ибра. На Бистрицу као да мисли и Ст. Новаковић у Гласу ХХХП стр. 21., јер каже: „По том расцепу предео око Ситнице, Горљег Ибра, околина Трепче и Звечан, најзнатнија Бањској суседна места, остала су под влашћу Вука Бранковића, који их је и дотле држао.“ Ну да стари град Звечан, са суседном знаменитом Бањском, није бпо у држави Вука Бранковића, ми смо већ раније напоменули. Али пре него што покушамо да то сувременим чињеницама образложимо, намеће нам се такође врло интересантно питање: када је ова подела старе жупе Горњега Ибра учињена % — На жалост, правих непосредних доказа за то нема, — с тога покушајмо, да посредним путем приближно бар одредимо. време. У првој четвртини

' Љ. Ковачевић, Годишњица Х, стр. 244.

ГОДИШЊИЦА ХХУТ |