Godišnjica Nikole Čupića

ГОЛИШЊИЦА [05

се скоро до словца потврђује познијим чињеницама. Равно десет година, после боја на Косову, заповедаше ћефалија Фериз,“ а калуђер Андоније године 1419 каже за манастир у Бањској да је црква завишћу бесовском запаљена, и да су јој књиге спаљене биле.“ Према томе, мишљење Ст. Новаковића, у ХХХП Гласу, да се то десило за време боја косовског, али пре самога боја, морамо сматрати као истинито, с изузетком онога што се приписује личности Вука Бранковића. Без сумпље, калуђери су тада, бежећи из Бањске пред изненадном навалом Турака, понели собом мошти Св. Краља Милутина, и склонили их у околину Трепче, која је иначе по духовној територији припадала Бањ-' ској; али што се доцније ћивот није никако вратио манастиру, и ако је било погодаба за то, биће понајглавнији разлог тај, што не беше више ни политичке ни духовне целине међу властелинством пгуманије бањске. Вероватно ТГурци су онако олако заузели Звечан што га сви Ибровци нису ни брапили, јер није припадао њиховој политичкој области, а док су Рашани чули, било је већ доцкан. Звечан је ослобођен прве турске најезде тек после ангорске битке, када је и Србија повратила своју самосталност.

Југо-источни крај старе жупе Горњег Ибра са рударским средиштем у Трепчи, будући у власти Вука Бранковића, био је у то доба много боље среће од суседног му Звечана и Бањске. до данас није се нашао ниједан сувремени извор који би ма шта наговештавао о томе, да су Турци тада нападали на Трепчу и њену околину, те мора се с пупо основа веровати да напада није било. У једном драгоценом запису од године 1683 налазимо помена о манастиру Св. Борђа у Мажићу, недалеко од Трепче, те сва је прилика да су мошти краља Милутина из Бањске пренете у манастир Мажиће, а одатле доцније у. Софију, како се Новаковић домишља у поменутом Гласу, за време порабоћења Србије !439—1143 Други запис од године 1578. казује нам први пут о митрополиту вучитрнском кир-Јо-

Пуцић, Споменица сри. [, бр. 17. Новаковић, Глас ХХХИ, стр. 18, 25 и даље.

1 5 Зборник 1, стр. 432.