Godišnjica Nikole Čupića

ИЕ У

ГОДИШЊИЦА Ина

промењено у 17. веку (а и сада) под Турцима. По Хаџи-Калфи Вучитрн је главно место у санџаку који захвата поглавито некадашњу област Вука Бранковића, коју су Турци, као што знамо, освојили 11455 године. Ну није извесио да су тада заузели Звечан и Нови

Пазар —— Стару Рашку. Новаковић по турским изворима о вучитрнском санџаку каже да се на граници находио, и да су издавани у то доба — за њ наро-

чити закони', а то је могло бити само од године 1455 до 1459 или најдаље 1463, што се опет подудара с причањем Курипешићевим : како је Звечан неосвојив и како су га Срби јуначки бранили, док Босна беше у њиховим рукама, те излази сасвим јасно: е је године 1455 Звечан остао у власти деспота Ђурђа Бранковића и у власти српској све до пропасти деспотовине. Године 1459, на три месеца пред пад Смедерева, унука Ђурђева а кћи деспота Лазара, Мара удадбом својом носи собом деспотовину као мираз босанском краљевићу, Стевану Томашевићу. На тај начин извршено је уједињење Босне с остатцима српске деспотовине. Венчање Бранковићеве Маре с босанским кра- | љевићем свршено је 1! априла, и Степан Томашевић уз саизвољење краља Матије постаде деспотом Србије; а већ 3 јуна његов отац, краљ Томаш, позива властелу да се оружају и спремају противу Турака. До боја не дође, јер Мехмед П предухитри спремање уједињене српске и босанске властеле, пославши изненада Махмуд-пашу Анђеловића с војском која заузе Смедерево 20 јуна 1459 године. С падом Смедерева падоше и други градови, а српска деспотовина постаде турским пашалуком. По свој прилици падом Смедерева пала је ове године и Рашка с градом Звечаном и Јелечем заједно, што се у неколико утврђује догађајима од године 1163, када је пала босанска краљевина заједно с главом њенога краља — Степана Томашвевића. Клајић, причајући о пропасти Босне, каже да је Мехмед Џ с големом војском из Дренопоља дошао преко Скопља, Вучитрна и Сјенице, на босанску међу.

1 Споменик, ХУШ, 12—14.