Godišnjica Nikole Čupića

аи о

ГОДИШЊИЦА 189

тељима и одељацима, да су се одселили у Мораву, Левач, Темнић, птд.

__Без сумње, и ово неколико летимичних примера о узмицању српског и помицању арнаутскога живља на север, десном водопађом Горњег Ибра, даје довољно доказа о томе: да Арнаути, после проређеног српскога становпиштва, за време аустријско-турских ратова,

"рајем 17. п у првој поли 18. века, нису у једанпут

заувели сва места у југо-источном крају Горњег Ибра, већ да је то заузимање трајало без престанка, по праву јачега и потпомагањем самих турских властп, кроз цело ХУШ столеће, па врло вероватно и у почетку ХЛХ века. Интересантно је да се предање породице Нантића — Бороња — потврђује једним записом Од године 1768, који гласи: „Тогда Бистњ преселсниг _КелоПаклића многисм ва ново пазарску нахико под Смаилљ-паш“.

Како су Арнаути, управо поарнаућени Срби, силом заузимали земљу не само од појединаца — Срба православних, него и земље манастирске казује нам други запис од године 1731, писан у манастиру Црне Реке, Светога Петра Коришког, у садашњем Колашину, који граничи облашћу Горњег Ибра. Запис тај ми смо напред већ исписали, а овде нагласићемо да се таман подудара с причањем Нестора Вуксановића, из Кијевчића, о томе: како су Арнаути отели на силу земље од Кијевчана у Кошутову, те им је остала само она у Кијевчићу“.

„По томе се види — вели Новаковић — да је у старом српском животу готово већа револуција начињена аустријским ратовима и сеобом Срба у Аустрију него ли освојењем турским““. И доиста, ХУП столеће беше тек доба неисказаних беда и невоља за српски народ у отоманској царевини. Ратом и кугом десетковни српски живаљ, у области Горњег Ибра, немаше више оне отпорне снаге да се одупре сили и обести муха-

' Зборник П, Записи и натписи српски бр. 3822.

_ = Нестор Вуксановић пресељен је у Барбатовап (ер. прок.) а прича да му је било у Кара-Ђорђеву рату 12 година. Памти добро, када су бежали по збеговима, јер је већ тада чувао овце.

3 Глас ХХХП стр. 838.