Godišnjica Nikole Čupića

183 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

хиње у Остраћу. Прво се доселио Јово, његов син Мата, Матов син Никола, Николин син Мијаило а деда мој. Отац ми се звао Проле, те отуда Проловићи“: Остраћани су досељени сада у Г. Бресницу, срез прокупачки. Чича Вујадину било је 12 година, када је ударена граница на Копаонику. У Копорићу, за време Кара-Ђорђева рата, биле су свега три куће староседелаца. Савићи, који су и сада у Јелакцу, досељени су старином из Бољетина. Породица Недељка Мијаи ловића, који је — како причају — живео 137 година, доселила се из Жожа у Овчар, па одатле у Модро Мело. У Жожу пали су на крв и побегли, променивши славу Св. Агатоника, па узели славити Св. Николу. Из Модрог Мела доцније преселила се у Мајдево, а други Модромељци — Свето Јованчани — дошли су из Мрча, а права им је старина Бело Брдо. . Староседеоци су у Кијевчићу, а имали су некада земље у Кошутову, па су им Арнаути отели. У Сочаници, сем староседелаца, има досељених из: Дедине, Овчара, Бистрице, Церање и Каменице. Папуџићи у Слатини досељени су из Призрена најпре у Слатину; Пантићи

— Бороње — досељени су из Белопавлића најпре у Бело Брдо, а одатле у Слатину. Борчанци су — светоандрејевци — староведеоци, а светоаранђелци дошли

су из Мораче. У Црешњици су били сви досељени из Старога Колашина. Јаков Фплимоновић, сада из Д. Јошанице (ср. прокуп.), прича да су љегови стари, после некога рата“, дошли из Ковачице у Лешак (место где им је била прва кућа у Лешку назвалп су Ковачевац); била су трпи брата: један остао у Ковачици, други дошао у Лешак, а трећи отишао. к Пећи. Даље, прича се да је у Орахову живео неки Србин који је имао своју воденицу у Старом Тргу; алпу воденици посвађа се с једним Арнаутином из Старог Трга, и убије га. Услед тога морао је побећи из Старог Трга с целом фамплијом — задругом, и настанио се негде око Крагујевца, а воденицу му заузму Арнаути за крв. Многи причају о својим рођацима, прија-

' Јамачно после аустријско-турских ратова у ХУП и нрвој поли ХУШ века.