Godišnjica Nikole Čupića

208 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА

«Ах, мили Боже и драги! „Има л' што шире од мора2

Говори риба из воде: «Дјевојко, луда будало !

Лепа Пава у ковиљу спава,

Њој се Раде кроз ковиље краде:

«Лепа Паво, оћеш поћи за мег« «Лепи Раде, шта ћеш дати за мег«“ «Лепа Паво, даћу благо за те.“ «Лепи Раде не ће браћа блага“ — — —

Болан Јово по гори ходио,

На виту се јелу наслонио:

„Вита јело, мене боли глава.“ „Болан Јово, не боли те с мене,

„Већ те боли с трију дјевојака — — —

Ако је песма исказана у облику разговора више лица, онда вреди нарочито поменути одабирање које се на крају увек своди на закључак који се налази и у типској песми „Три су сеје збор збориле.“ Мотив је да се поступним изношењем и одабирањем искаже уверење како је љубав или драги најбоље од свега на свету. Тај је мотив с таким обликом знатно раширен и омиљен у женским народним песмама, као што сведоче и ови примери:

Ђурађ коси по побрђу, ладо ле миле! Коња пење по залађу, ој ладо, ој!

Ђурђу жеђца додијала, ладо ле миле

Ђу рађ коњу говорио: ој ладо, ој! «Врисни, коњу, добро моје, ладо ле миле ! „Не би л' чула моја мајка, ој ладо, ој! «Не би л' воде донијела, ладо ле миле!

» Гебе воде, мене вина.» ој ладо, ој! Коњиц вришти, мајка чује, ладо ле миле! Мајка чује, ал' не хаје, ој ладо, ој!

То се, у другој строфи, понавља за сеју а у трећој за љубу: Љуба чује, добро хаје; ој ладо, ој!

Донијела коњу воде, ладо ле миле! Коњу воде, Ђурђу вина, ој ладо, ој!