Godišnjica Nikole Čupića

218 СРПСКА НАРОДНА ЛИРИКА |

додавање речце но-оно:

Ђе но синоћ с тобом стоја. сувишно скраћивање речи:

Не (није) љепше љуби од моје. двогуба употреба предлога:

На Неретви на води студеној:

Али се народни певач тако исто, и више, служи употребом заменичких енклитика као елемента потребног му за ритам. Ево неколико примера различитих стихова:

Вес'о ти је ови данак, мој мили Боже! А што су ми Карловкиње беле румене“ Пиле су ми винце до три јетрвице. Што ми шеташ као јелен по гори. Што ми тебе бију и карају. —

Дивна ти ће љубит' господара. —

Ти ми поздрави дилбер Илију. —

Сунце ми се крајем вије. —

ЈРјепо ти је погледати. —

Њу ми просе сватови. —

Медна ми уста кажу. —

Ђевојка ми њему

Тихо одговара. —

Свако га зрно

Сто дукат ваља.

Обично се узима да народне песме уошште немају строфе. Али се код лирских песама често осећа па и види тенденција за строфу. Код многих је таких песама Вук збиља и одвојио једну строфу од друге. Кад ве сви такви случајеви прегледају, онда се може тврдити да се строфа, ма и непотпуна, налази код оних песама које припадају колу чистије лирике. И то је, опет, један знак за издвајање лирских песама у посебне групе. |

Добро вели у својој „Основи Естетике“ Огњеслав Утјешеновић Острожински : „Има и правијех народнијех строфа« као што је ова: