Godišnjica Nikole Čupića

230) НАРОДНИ НАЗИВИ МЕСЕЦА У СРБА

ву стари Срби израније навикли у књижевности на опште називе, те је само по неки, и који је нарочито хтео, бележио и народне називе. |

Међу тим у јеванђељима бугарске реценсије тај се обичај одржавао ревносвије, а то се види из рукописнога јеванђеља на пергаменту из ХШ века, које се чува у Народној Библиотеци, у Београду, под бр. 30 (63) каталога. У овом су јеванђељу бележени народни називи месеца после општих као и у боговођском јеванђељу српске реценсије, само што за август у врпском јеванђељу нема народнога назпва, а у бугарском означен је са речју роуињ, и за септембар опет роџенњ; у српском септембар означен је са роугена. Остали су народни називи месеца скоро подједнаки у старим црквеним књигама.

Миклошић је исписао те речи из старих књига у својем речнику Гехјсоп рајаеовјоуетсо-етаесо-Ја шп, Удођопае, 1862—1865. Има за новембар гроудена онако као што је и у поменутом јеванђељу бугарске реценсије, а има за тај месец и народни назив стоудена, и наводи да се тако означавао и декембар.

Вук је забележио у својем речнику од 1852 године како се говори у Дубровнику: сијечањ (јануар), вељача (Фебруар), лажак пили ожујак (март), травањ (април), липањ (јун), српањ (јул), коловоз |август), рујан (септембар), листопад (октобар), студени (новембар), просинац |(декембар)ј; а цвјетањ (мај) неје прибележио, али га има у загребачком речнику хрват. или српског језика 'Б. Даничића, књ. [, стр. 872. Дакле ови су навиви приближни онима у старим црквеним књигама и с малим разликама.

Народних назива месеца било је у свих словенских народа. И сада Чеси употребљавају увек своја народна имена месеца, те кад странац чита какву чешку књигу треба да има при себи и чешки календар. То неје баш згодно. У томе бар културни свет треба да је сложан. Добро је да се прибележе те старе словенске речи где им је место, да се зна за њихову старину, али је незгодно за свакидашњу употребу. Тако нешто чине пи Хрватп, и они се служе у књижевности народним називима месеца, као што их је Вук с тих страна