Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 28] ближе Хрватима и прибележио. Друга је ствар са назвањем општих назива месеца којима се данас хришћански свет служи. Они су већ заједнички целога културнога света. Њих је раширила гвоздена римска култура, и пмају своју историју.

По свему овоме види се да је у давнини било у српскоме народу речи за дељење времена преко године, али да су писмени људи (монаси и свештеници) међу Србима па и Бугарима кад су почели писати својим писмом мало и произвољно истицали поједине нове називе према својем нахођењу. То се може мислити на речи Бразосока и изока и неке друге, а намерно избегавали оне народне називе око којих се врзу и вију староверски обичаји, као око летника марта), биљара (априла), гумника (августа), и коложега (јануара); а коледар (декембар) несу помињали ваља да зато што је обучен западним обичајем.

ж

Тако је било у старини међу писменим људима. А какво је данас сазнање у српскога народа у породицама и племенима 7 И данашњи дан постоје народне речи у Срба за означење свих дванаест месеца у години. Ти народни називи месеца сачували су се највише око Мораве, Вардара и Шара (у српским класичним крајевима). Народ и данас каже: коложек за јануар, сечко за фебруар, летник за март, биљар за април, черешнар или црешнар за мај, црвеник за јун, жетвар за јул, гумншн за август, гроздобер за септембар, листопад или митров за октобар, студен или аранђел за новембар, коледар за декембар.