Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 233

На Црноме Дриму у селима Борецу, Јабланици, Глобочици, Лукову, Џрисовјану, Морувишту и другима, чују се у разговору овакве изреке:

а. Го прашале волкот, кога 'е постудено; Тој рекол: во сечка прет с'нце.

6. Сечко сечит, не сечит ; 2г'зот му мирисат летојина. (Сечко — фебруар — је толико студен да његова хладноћа, сече, али му крај — гзот — већ мирише на лето).

в. Коложек колит,

Сечко сечит, Марта дерит, Април бесит, Ма) продат !

По народном тумачењу међу Брсјацима ова народна изрека значи: За време јануара (коложега) зима, је толико јака и љута да његова хладноћа коље. За време Фебруара (сечка) опет веле хладноћа је велика да просто сече. За време марта дувају јаки ветрови да продиру п деру. Април зиму већ обеси о клин. А мај зиму сасвим напусти и прода за лето.'

Коложек се помиње у песми у истом крају:

Залетале ластојици, Стреде зима коложега, Излажија ајдут Станка, Ми пособра тебабија, Тебабија се момчаци,. И отиде в Димна Гора.

' Ову је народну изреку, управо пословицу, исписао Ф. Миклошић у својем старословенском речнику код речи сћчђиђ из бугарске литературе; али је она међу Бугарима краћа, и тамо се не помиње коложек, а и тумачење је погрешно. Ако јеу бугарској књижевности верно прибележено, тамо стоји овако: „Сечко сече, мартљ дере, априд(љ) кожи продава.“ Овде је реч кожи уметнута из неразумевања народне изреке, или је та изрека донесена однекуда, па се заборавило право значење, и однело се на клање стоке пи продавање кожа.

Ако се што коље, дере и продаје, то се чини обично у јесен, а не у данима ових месеца. Тумачење је ове пословице јасније и логичније међу Србима Брејацима.

Најзад Миклошић је забележио да је сичан српска реч. То неће бити тачно. Писмени су Срби писали сђчвиђ, те по томе је у западним странама иу Дубровнику, као што је Вук и забележио у својем речнику сијечањ; али велика већина српскога народа у центруму и по источним и јужним странама помињала је сечен из књига, а у разговору, у породицама, највише се помињао сечко. Реч сичан по изговору може да се чује међу Хрватима.