Godišnjica Nikole Čupića

=" УтигеР Ут УЛ И “и АЕ Љ и

Ма

+ ако ок ај Бе уља 5 ПИ Др аи | је ,

~,

З"л

КОНСТАНТИН КОНСТАНТИНОВИЋ РОДОФИНИКИН 2

с друге стране, наиђе одмах у почетку Русима несрећа на Ђурђеву и на Браилу, где су нападајући градове силну војску изгубили а градове не узели; по том се излије Дунав, те оспори прелажење војске. У Србији, осим онамо куд је кренуо Карађорђе, свуда пође рђаво. Моравска војска је пошла у бој с раздором својих војвода, а раздор нигде среће не доноси. Већ 19 маја Срби изгину на Каменици код Ниша и побркају се сасвим. Требало је три недеље докле глас о томе |10-ог јуна 1809) не стигне Карађорђу, баш кад је ударао на Нови Пазар. Миленко Стојковић буде такође одбијен заједно с Русима (9 јулај под Кладовом. И пошто Руси још никако нису били прешли Дунав, сва се турска војска сручи на Србију. Карађорђе је, узмичући непрестано, запомагао за помоћ у Руса. Руси су опет сматрали у његовој војсци своје крајње десно крило, и нису ни сами никада у том рату имали много војске, нити им је план војевања, за Србију веома непогодан, допуштао да баце јачу војску на крајње десно крило а да ослабе лево, којим су се на своју основицу наслањали. У Србији, и нарочито у Карађорђевим круговима, сматрало се да су Руси Србе навукли и напустили, огорчење се попне на врхунац, и све се сручи на К. К. Родофиникина. У мемоару ђен. Ланжерона има записано да се К. К. Родофиникин у својим писмима у Главну Команду није уздао да ће Срби успети у овом војевању 1809 године и да је на то опомињао. На истом месту је записано како је он уопште мало ценио старешине српске, како оне који су с њим били добро, тако и оне који су били рђаво.) Кад се око половине августа Турци спусте десном страном Мораве до Пожаревца, па 13-ог августа пређу и на леву страну Мораве и узму Јагодину, у Београду облада дивљи страх. К. К. РодоФиникину су услужни сплеткаши говорили да не чека Карађорђа, јер ће га убити чим га. види.

'У Главној Команди се, по писмима К. К. Родофиникина

знало да се он боји за се лично освете српских старешина.

То све њега одлучи, те у вече међу 15 и 16-им августом пређе у Панчево и оданде отиде у Главну Команду у Влашку.

5) А, Ј. Одођезко, Посптепје Зпррј, 1 уој, Ш1, Висагезгје 1887, стр. 196, 18“