Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

~" Мо

уздржљивости, на коју се дотле био, како тако, привикао. Свакојаки гласови се развију поводом тога састанка, Фантастичнији једни од других, како је Србија продата, како су се о њој издајнички договори чинили, итд. Не могући ништа К. К. Родофиникину самом пи митрополиту Леонтију, Карађорђе истера из службе Стефана Живковића, секретара саветског, који их је на овом путу пратпо, а на другу страну, бојећи се Ро- дофиникинова устава и његових тобожњих интрига, са својим пријатељима изда познати устав од 14 декембра. 1808. Данас тек, кад су проговориле архиве, видп се да ни К. К. Родофиникип није ништа радио против Карађорђа, али да је све од почетка радио само да Карађорђу у рукама не остане самодржавна власт и «да се свачија власт угаси у власти закона и Сената. Пошто се у то време скоро за поуздано држало да ће се начинити коначни мир, К. К. Родофиникин се, по налозима кнеза А. А. Прозоровског, много бавио израђујући предлоге о будућем коначном уређењу Србије као независне или полу-независне државе. |

У таквим расположењима настане и година 1809, пи с њом нова војна. Срби се спреме да ударе на све стране из Орбије. Али по правцу оне војске коју је водио Карађорђе, види се да је главни правац војевања био упућен на југозапад, пут Црне Горе и Јадранскога Мора. Пошто је у то време руски план војевања био да пређу Дунав чак доле око Галаца, и пошто је против Србије увек била главна нападна линија од Ниша низ Мораву, ваљало је да је и српску главну војску на тој з страни водио Карађорђе, те да се главни напад у војевању 1809 не води у два тако размакнута крајња И правца, тако рећи у разлаз. Зна се да је тај распоред војевања у Београду саветовао К. К. Родофиникин. Има трагова да јеон тада поручивао Грцима Морејцима да се дижу, а могло би се нагађати да је то чинио што је очекивао да се пламен устанка рашири кроз Арбанију и Епир до Грчке и Мореје, те да обузме сав за- | падни део Балканског Полуострва. Поред ових основних погрешака у самом плану војевања и с једнеин.

1) Види о томе пројекат К. К. Родофиникина у мојој | књизи Васкрс државе српске, стр. 98. „48