Godišnjica Nikole Čupića

286 ГОДИШЊИЦА

сем тога, лева је хемисфера нешто дужа од десне,' ја неки тврде да је она за пола унце и тежа). Бастијан је нашао да је леви врх потиљачни шиљастији и купастији, а десни напротив спљоштенији, и на унутарњој ивици има удубљење. Специфична сива супстанца у чеоним, теменим, и потиљачним вијугама на левој. страни чешће је нешто већа него у истим регионима десне стране. Мали мозак је тако превучен пругама, да изгледа као да је од лишћа, наслаган. Тих пруга пили листића има 600 до 800. Важина малога, мозга код људи износи '/, од укупне важине мозга, а код жена је напротив мали мозак релативно већи. Мали мозак сматра се као средиште за регулисање несвојевољних покретања и за Функције вегетативног живота. Гал је сматрао у њему средиште функција за полне органе. Највећа важина мозга код оба пола налази се код индивидуа које стоје. Ка 30—40 година, после тога наступа опадање.“ 5

Напред је споменуто да је велики мозак састављен из беле и сиве масе, да је сива маса на површини, и прави мождану кору, која је пуна крвних судова. Ова сива маса у хемисферама великог мозга јесте главни део у коме постаје мишљење, и где долазе утисци с поља, а бела је маса само спроводник. Што је више вијуга, биће више јама између њих, те ће услед тога, и површина бити већа, имаће више нервних ганглија, _ те ће и умна развијеност бити већа. Карло Фогт у својим предавањима о човеку |1 Св. стр. 127) објашњава то на овај начин: запремина, једног тела, које се увећава нпр. једне кугле, расте брже него површина, а ова опет брже него просек. Ако ово применимо на. главу, нарочито на лобању, то ће се видети да у свакој групи или реду сисара, глава, и то лубањин простор стоји у извесној сразмери спрам тела, који је простор код различних видова готово један исти. Површина лубањиног унутарњег простора код виших животиња сун-

7) ОР. Ј. Р. Катриг: Џљег Кап епаћонесћкенел ап деп бтозћилшигећеп Чезв Мепзесћеп 1905. Карпљус у овој својој расправи доказује да се и мозак са _ својим браздама и вијугама наслеђује од родитеља, а нарочито од матере, као _ што се наслеђује и облик носа или ува. с

2) Мерење мозга бива на разне начине: неки скидају с њега покожицу, _ неки га мере чим га изваде из дубање, док други чекају да крв и серум истече, _ и тада је мозак за 1—2 унце лакши. ЊЕ

ђ-.