Godišnjica Nikole Čupića

· 990 ГОДИШЊИЦА

математич. Моргана _ важио је 1494 гр. у 738 год. војсковође – Скобељева Е + ЈА и зиЈ

» компонисте Шуберта о МЕНЕ У -- + антрополога Летурно > » 4490 „ љ» 71 » хемичара Либига, ; «РОВ а 270 а математич. Гауса 5 + НОД а 27655 | Философа Уевеља » » 1990 „ » 72 » (1889 код Бушана) анатома Тидмана А + 48946 06:52 80:55 минералога Хаузмана + та БИ та МУН историка _ Грота') ~ МАНИ па ретки сликара Менцела м + КаОВА) а ВО ни хемичара __Бунзена пак о ВИС Бе НА историка _ Момзена . > ~ ЈАР а - Он

Као што је Маршал испитивао Гротов мозак, тако је исто и познати Патолог, берлински профосор Ханземан“) изнео своја испитивања „о мозгу Теодора Момзена, великог хемичара и изналазача Роберта Бунзена, и сликара Адолфа Менцела. Сва тројица били су сваки у својој струци велики, Момзен као историк, Бунзен као хемичар, а Менцел као сликар. И што је најглав- , није сва тројица су до дубоке старости радили, ињи- _

' Грот је 8 година пре своје смрти наредио да, кад умре, његову лубању отворн проф. Анатомије на Универзитету у Лондону, или други какав компетента и Анатом, да мозак пажљиво измери и испита, да утврди однос малога мозга према великом. Овај је аманет савесно извршио Џон Маршал (Матзћа1) који је резудтат о томе изнео у расправи: „О мозгу пок. Ђорђа Грота, с посматрањима и пспитивањима о човечјем мозгу и његовим деловима у опште“. (Јошттај оћ Апафопје апа Рћузојоше 1892 “ој. ХХУП стр. 21). Прво је измерио мозак, и упоредио га с просечном важином, узев у обзир утицај старости и болести, —- затим је поредио важину мозга с важином и висином _ тела, па после с важином мозга других великих људи. Испитао је посебице важину великог и малог мозга, мерећи њихову апсолутну и релативну вредност, с описом облика малога мозга; пије оставио не испитан однос главних оде љака можданих, особине вијуга и бразда (јама) што између њих леже; најзад изнео је релативну дебљину и структуру сивог слоја (који се састоји из ће- _ лија), можданих вијуга, и релативну количину беде супстанце (која се састоји из кончића); као и величину спојних комисура између појединих одељака. И испитујући тако нашао је да је Гротов мозак просечно мало нешто већи од мозга обичних људи. Мали мозак је мањи но што је код лица истих година, упоређен с великим мозгом био је са свим мали. Лубања је брахицефална, али већа но обично. Мозак је широк и висок. Чеони окриљци мозга на горЊој површини дуги су и пред Силвијевом браздом широки. Темени делови и тако исто слепоочни били су кратки и широки, док међутим потиљачни мали и пљосни. При мерењу појединих окриљака чеоно-темена маса била је нешто тежа, слепоочна маса била је мања, а потиљна сасвим мања но обично. | Мождане вијуге биле су умерене, широке и дубоке, јако браздасте са споредним браздама. што се опажа на споредним браздама (челу и потиљку). Уочљива је асиметрија вијуга у обе хемисфере. Сиве масе у хемиссерама много. Тћајапи и согрога зшлаба велики согриз сајозши дугачак. Шрема величини и Е богаству вијуга, обилности сиве масе у темисферама, по великом броју белих влакана нарочито у попречним комисурама, мозак Гротов може. се сматрати _ као савршен п добро организован.

2 Пошто се је скинула, Рга, пи одлила течност. — По посматрању Спицковом најтежи мозак имају математичари и астрономи.

8 Џеђег фее Сеђгпе уоп ТА, Мошзеп ШагомКег; В. У. Випзеп сћета- з Кег ппа Ад. у. Мепхе!] Мајег уоп Р. у. Напзеталп, МЕ 6. Тајеја. 5 бшбтата 1907.