Godišnjica Nikole Čupića

нео

Ба РАЈЕ (а Ди

МВАЦ ИУ о ЕНРИЕ

велики људи 291

хови радови нису били прекидани никаквом болешћу, они су били потпуно здрави. Код њих нису на мождане Функције утицали: ни величина, ни облик, ни капацитет лубање, али су зато поједини мождани делови а нарочито мождане вијуге, одступале знатно од просечног типа. Тако је чеона партија леве половине мозга Момзенова веома рашчлањена и свака од три главне вијуге подељена је у многобројне секундарне вијуге. И у десној можданој половини чеони одељак је велики и рашчлањен је у поједине вијуге. Сем тога развијен је јако потиљачни део мозга, док су слепоочни делови умерено развијени, на мозгу Бунзенову десна се половина разликује од леве. Лева је рашчлањенија како на чеоном делу тако и са стране. Менцелов мозак на супрот мозгу ове двојице није показивао никакве промене услед старости, п поједини делови јако су рашчлањени. Лева половина, особито њене централне вијуге, биле су много простије него на супротној страни Вијуге саме, оштро су рашчлањене многим браздама, које улазе дубоко у површину мозга. Па и слепоочне _вијуге јаче су рашчлањене но обично. Пројекцијони и асоцијацијони делови јако су развијени, нарочито ови последњи заузимају велику површину. Менцелов мозак нарочито је јако рашчлањен. Изгледа као да постоји нека веза између најблаже Форме хидроцефалуса и развића велике интелигенције. Хидроцефалусно стање мозга примећује се код Менцела као и код Хелмхолца. Код Момзена и Бунзена налаз је мождани у анатомском смислу »„сенилно атрофичан“, ткања су дакле патила од старачког ишчезнућа. Ханземан мисли да сенилна атроФија по себи не може бити основа за слабо мишљење код стараца, но ту морају бити још и друге болесне промене.

Момзен је био одличан правник, Филолог и историчар. Имао је ванредно памћење, дар за комбинације, и необичну моћ за организацију. За какав ручни рад није био способан, нити је имао дара за музику, волео је истина да слуша музику, нарочито певање, али и ту га је више интересовала садржина песме.

Али при свем том, важина мозга није од утицаја на _ интелигенцију, то су потврдила испитивања /Козефа Симса _ надббинтелигентних људи код којих је важина била 1536 19%