Godišnjica Nikole Čupića

294 ГОДИШЊИЦА

може закључити и карактер човеков. Лубања је — по Галу — веран отисак спољне површине мозга. Подобности и склоности урођене су у човеку, и седиште им је у мозгу. Гал је тврдио да се негом и развићем један слаб орган може усавршити. Орган за посматрање обележава он одмах иза чела више носа и ковија, код деце је то место испупчено, и зато — вели — деца имају дар за посматрање. Органа за памћење има б,и то, за ствари, места, имена, речи, бројеве, и тонове. И сви ових шест органа налазе се или иза ковија, или више очне дупље. Орган уобразиље — који Гал намењује песницима — налази се на врху чеоњаче, где се спаја с темењачом.

За карактеристику културног човека од важности су и лубањски швови, пошто простота тих швова карактерише ограничене умове, што се најбоље примећује код примитивних народа; јер окоштавање лубање — вели Португалов, у чланку „ПовалБбнвта чудачества“ — код примитивних народа свршује се од чела ка потиљку, а не обратно као код цивилизованих народа, код којих. задњи делови прекраћују растење, док предњи и даље расту. Цивилизација и култура као продукти човечјег ума често изазивају огромну радњу мозга и нервне системе, прилив крви к мозгу бива већи, услед чега бива и већа температура мозга. Брока је у осталоми опитом доказао да предњи део главе има већу температуру од задњег дела, што значи, да са сваком умном радњом бива и већи прилив крви у мозак, већа топлота, и већа измена материје.) Није дакле Шилер без узрока говорио како гатежи умни рад загрева, јер идеје — како вели Ле Бон — производе не само емоцију већ и топлоту. А Др. Ломбард опитом је потврдио да се мање топлоте развија кад се нека песма чита,а више кад се и гестикулира. 3

После овог објашњења о анатомском строју и исихичким Функцијама мозга могли бисмо заједно са Спен-

при ааљоља тасаа ~

А ава ава сад ас а о. о ~ ах бос као ас а со Јо зли

') Апдео Мозв држао је предавање у „Коуа! Зостебу“ у Лондону, 0 температури мозга с обзиром на душевну радњу. Резултат до ког је он дошао _ својим испитивањем јесте тај: да кад човек ништа не ради, нпр. у дубоком _ сну, тада је температура мозга врло ниска, нижа од температуре крви у артеријама. И довољан ,е најмањи шушањ, или ма какво узбуђење чула, пао одмах да се повећа топлота у мозгу, а да ипак не дејствује на будноћу. _ При узимању опијума мозак је први орган чија температура опада, док с температура крви у телу пење.