Godišnjica Nikole Čupića

Ре -

ВЕЛИКИ ЉУДИ 993

јући у промени материје, стоји у директној вези према површини тела. Кернер умесно примећује: „Важност мозга није у његовом волумену, јер би према томе мозак Делфина, који је колико и човечји, могао тако исто размишљати и умовати«“.

Што се спољног обима и облика тиче, то је ослањајући се на Маршалово испитивање Гротовог мозга — врло несигуран индикатор за унутарњу вредност. А и АПтеда Кош ве вели: да „разлика дужине и ширине лубањине, која се налази у опсегу људских раса, и у свима земљама, не може бити пресудан разлог за надмашност и морални прогрес“.

Ле Бон је се обратио шеширџијама париским, и они су му дали бројеве од шешира, и занимање купаца (преко 1200), и поделио их је у четири класе, у научнике, грађане, племство и слуге, па нашао да научници имају 70'%/,, грађани 54.8"/, племство 145.8%/., а слуге 10.7"%/,. И према том средњи обим главе паривлија варира између 45—50 см. Ову поставку потврдио је и Пфицнер својим испитивањима. Унутарња „запремина лубање много је већа код великих (знаменитих) људи, но код обичних. Тако је нпр. познатог слависте П. Шафарика имала 1738 см. Декарта Фплософа 1706, Журдана, славног Француског ђенерала 1729, Колара 1655, Уга Фоскола 11496, Лајбница 1428. — Чак се та разлика примећује код ђака. Интелигентнији ђаци имају већу запремину, од мање интелигентних. Гелтон и Бен чинили су посматрања на главама 2134 студента кембриџског универзитета, па су нашли да су 487 студената, који су добили прву оцену, имали већу главу, од 913 студената, који су добили другу оцену, а 734 студента, који су пали, имали су најмању главу. Што се тиче Бенедиктова тврђења |) да је испупчено чело знак јаког и великог мишљења, оно није ништа ново, и подсеђа на Галову Френологију,) у којој је Гал покушавао да определи радње мозга у опште, и његових појединих делова, и да докаже да се подобности и склоности могу распознати из испупчења лубањских костију, и да се из истих испупчења на лубањи

5) Гле Зеејепкипде дез Мепзећеп а15 гете Егбагпповууззепзесћаћ,. Гетр210 1895.

2) Тћеоте Чег Рћумоспопик Улеп 1802,