Godišnjica Nikole Čupića

996 ГОДИШЊИЦА

милијона влакана. Ако узмемо 50.000 задобивених представа у целој можданој хемисфери, то ће онда на свако. нервно груписање доћи 20.000 ћелија и 100.000 влакана. На најјаче памћење и најбогатији таленат долази веома, много представа, те би сразмерно том броју одговарао и број ћелија и влакана. У кичменој мождини има такође доста нервне супстанце, а тако исто у здуженој мождини, и у малом мозгу. Вероватно је, да сваку представу прима засебно нервно спровођење. Једна иста представа два пут је заступљена, те кад се једна хемисфера повреди, друга добије или управо наставља ток памћења, и ако са слабијом енергијом. Шта више мисли се, да постоји баш у једној истој хемисфери двоструко заступање, јер је само тако могуће, да повреде нор. у предњем делу главе, не могу да збришу ни једну класу представа.

Велики је мозак средиште мишљења, а мисаона "радња врши се у површини мождане коре, и то, како неки мисле, на темену (кад при умном раду метнемо руку на теме, осетићемо тада већу топлоту но на челу или образу). Бенедикт (1. с. означује као право седиште мишљења чеони мозак, и према томе тироко и испупчено чело било би знак јако развијеног мишљења. То се примећује код Гаусовог мозга где су чеони режњеви веома развијени не само обимом већ и вијугама, исти је случај и код другог славног математичара Де Моргана, и ту су такође чеони режњеви велики и разви-_ јени, само су код Гауса вијуге развијеније. Карактеристично је да је Силвијева јама код интелигентних људи много мања но код глупака, те је услед тога и слепоочни режањ мањи. Код Гауса је ова јама мала, док је код какве Хотентотске лепотице слепоочни режањ већи и с простим вијугама. Потиљачни режњи код Гауса и де Моргана доста су дубоки, и услед тога је задња ивица хемисфере великог мозга хоризонталнија но код полудивљака. Извесно је, да су вијуге слепоочних и потиљачних режњева код развијенијих мозгова компликованији, режњеви су дужи, дубљи, пунији, и заокруженији.')

') Човечји мозак је сличан м“јмунском, како обликом, тако и реж- _ њима. Највећа је разлика у важини. Код мајмуна најтежи је мозак 12—16 _