Godišnjica Nikole Čupića

998 ГОДИШЊИЦА

јона стопа (или 464 милијона метара); светлост 900 милијона; звук 1000 стопа; кугла из топа 1500; орао [000 стопа; добар коњ тркач 75; локомотива 70; радња нерва 90 стопа или 34 метра за секунд; мисао дакле није најбржа, као што се то обично мисли. Импулсу воље, или мисли треба дакле један секунд па да прође простор од 34 метра. Ту брзину, којом наша воља проузрокује покретне импулсе, ми можемо и да. измеримо, ако се нпр. покуша, да се какав слог изговорен неким, одмах понови, то ћемо видети да је време између казатог слога и наново изговореног доста велико; јер треба прво да се опази, па тек онда да следује импулс воље. И тај интервал времена, који је потребан да се понови изговорен слог, износи стотинити део секунде, а то је већ много спорије, но кад производимо вештачки механичким апаратима.

Ако сад посмотримо брзину, којом писци своја дела раде, видећемо да се ту не може поставити никакво правило, то зависи од тога, с каквом лакоћом они излажу своје мисли, јер код већине писање је тешко и врло споро; а што је најглавније, врло их. је мало који своје радове не подвргавају озбиљним поправкама и критици. Многи се служе прво скицом, коју после обрађују и проширују, а неки размишљају и студирају о ономв о чему ће да пишу прво »у памети“, па тек после почињу да раде, стављајући своје мисли на хартију. Али ни у једном случају посао није лак. Микел Анџело радио је статуу Давидову беспрекидно 18 месеци; Сикстинску капелу израдио је за четири године неуморног рада, и толико је био заморен, да дуго није могао гледати слику и читати писмо. док не подигне над главом слику или писмо. Статуу папе Јулија П израдио је за 16 месеци. — Милтону је требало девет година док је довршио „Изгубљени Рај“. — Лајбниц вели за своју теорију о активној супстанци, да је непрестано мењао своје назоре, дотерујући их према новим идејама, и тек је после дванаест година рада био задовољан. — Русо у својим „Исповестима“ признаје како му је било тешко писати, им како је често своја дела поправљао и прерађивао; ноћу је у постељи размишљао о ономе шта ће да пише, | склапајући реченице, па је тако и диктовао; јер, кад