Godišnjica Nikole Čupića

ПРУ се У > : => „ |

У „ | Е

ВЕЛИКИ ЉУДИ 301

Ради обично од 9—3 часа по подне, и напише по 90 страна на четвртастим табацима. Преписан рукопис опет поправља, дописује између врста, са стране, озго и оздо, свуда. По неке одељке преписује по десет пута. Кад тако доврши дело, он га чита својој околини да чује примедбе. И њему је жена најбољи критичар. А кад да дело у штампу, он, држећи коректуру, наново поправља, и то тако, да ниједно празно место на коректури не остаје — толико је нових мисли и утисака — и то бива тако са сваком новом коректуром, и разлика између првобитног рукописа и готове књиге огромна је.

Што се плодности тиче, од модерних писаца романсијер Крашевски је спадао међу најплодније писце. он је за 50 година свога рада написао 230 дела, у 44() великих свезака. Од музичара непрекидно су радили Белини 10 година, Росини 19, Доницети 26, а Верди више од 50 година.

ТУ

Велики је човек здрав нормалан човек. Галтонова карактеристика вели-

ких људи. Махне и навике. Сујета, скромност и племенитост. Беклова

листа великих људи. Утицај наслеђа. Браћа и сестре. Слаб пород. Велики

се људи јављају парно. Кад почињу да раде. Подражавање. Рад место одмора.

Није оправдано оно мишљење да се ђенијалност граничи с лудилом, и да је ђеније абнормална појава, која одступа од норме обичних здравих људи. Ово је мишљење први почео да заступа Шопенхацер а Ломброзо је после разрадио и усавршио.) Извесни патолошки знаци, који се примећују код неких ђенијалних људи, нису никако општи, да би се по њима могао горњи закључак извести. Познате су халуцинације, од које су патили Шелеј, Спиноца, Паскал који је после дугог напорног рада уображавао да је поред неке провалије која гори, Валтер Скот који је привиђао Бајрона

"у наборима завесе, Лутер с његовим привиђањем ђа-

вола, па чак и Гете је привиђао, који је иначе био потпуно здрав човек. Реноден тврди да већина ђенија

. “ #) (јенека се сматра као аутор оне изреке: „Нема великог ђенија без мало лудости.“