Godišnjica Nikole Čupića

302 ГОДИШЊИЦА за најлепше инспирације имају да захвале халуцинацијама. Још Демокрит говорио је, да се велики песник не може замислити без извесног божанског лудила. Плато је такође говорио о божанском лудилу песника. Хорације је називао песничко одушевљење атађИз твзала. А позната је изрека Паскалова: да су крајности духа и крајности лудила — суседи. Шилер говори о „пролазном лудачком вицу,“ који се находи код усвију правих твораца.“ Гете је у своме „Гасу“ доказивао како се не слаже геније са животом, и како се његова уобразиља граничи с лудилом. Шоценхауер је доказивао да је ђенијалност болест, јер сувише јак мождани живот даје генијалним људима одвећ јаку раздражљивост, ослобађајући сувишну интелигенцију од воље, те тако постају меланхолични и повучени, итд. Оваквом тврђењу Шопенхауеровом не треба се чудити, јер он сам није био потпуно здрав, а томе је докази сам његов живот, јер је једно радио, а друго писао, а нуз то био је и врло пакостан; — због једне жене коју је гурнуо са степеница, со којом је после водио парницу, он је омрзао и своју мајку и све жене; — говорио је противу моногамије а препоручивао многоженство; викао је на неправду, а радовао је се кад се она учини другоме кога он не воли, као што је се радовао, кад је влада забранила предавање Молешоту и Бихнеру; а то је све доказ да није био душевно здрав, чему се не треба чудити, јер му је и отац био полудео. И зар се онда треба чудити његовој теорији о патолошком стању ђенијалних људи. Истина има их доста који усвајају Шопенахуерово мишљење, у такве спада и Д-р Џавле Родесток (Сепе апа Муаћпзтп. 1884) који у својој изврсној расправи наводи велики број чувених људи који су завршили лудилом. Никола Ленаџ умро је као лудак 1850 год. -— Хелдерлин разочаран у својим идеалима полудео је, и после 40 година душевног мрака, умро је. — За римског песника Лукреција зна се да је имао нападе лудачке, а у светлим тренутцима, који су му овда онда долазили, написао је: „Пе гегшп пабига,“ и свршио је живот самоубиством у 44 години. — Т. Тасо имао је такође честе наступе, патио је од меланхолије и раздражења, напади су увек били с халуцинацијама, —