Godišnjica Nikole Čupića

А

314 ГОДИШЊИЦА

а заљубивао ве ваљда 50 пута. Бурнс је свакој де-

војци у Тарболтону по једну песму написао, он сам за себе вели да му је срце било тдлико пута у ватри да је већ постало глеђосано. Гетове „Римске елегије“ писане су после пута по Италији, оној, која је доцније постала његова жена. А Бетовен је имао ваздан неких љубавних афера. Његова прва љубав била је једна келнска лепотица, која је с њим и још једним кокетовала, а с трећим била верена. Бетовен је два пут покушавао да се ожени, али је оба пута био одбијен. Једна оперска певачица одбила га је зато, што је »ружан и пола луд“.

Ожењенм су били: Мојсије који је имао једног сина, о даљем потомству не зна се Хипократ имао је синова, али је убрзо изумрла ова породица. Аристотело је имао једног ванбрачног сина. Александар Велики имао је једног сина који је годину дана после његове смрти био убијен; Сципио Африканус имао је сина који је био једна биганга, те су га из сената најурили. Ханибал, Цезар, Овид, Алберт Дирер, Хајдн, Шуман нису имали деце. Константин Велики имао је четири сина, који нису имали потомства. Мухамед имао је само "једну кћер. Данте је имао деце, у мушкој линији потомство је изумрло, а у женској траје још. Такав исти случај је и код Колумба, Макијавела. Шекспир је имао две кћери и једног сина, али му се потомство није могло да одржи. Петар Велики имао је деце, али су му рано помрла. Фридрих Велики није имао мушког потомства. Бекон је имао деце, али је мушко потомство изумрло. Кеплер је имао само једног сина који га је надживео. Рубенс је имао четири сина, од кћери једна се удала, и од ње има и данас потомака. Лутер је имао деце, али му је потомство изумрло још 1759 године. Наполвон 1 имао је само једног сина, и овај је рано умро. Гете је пмао сина болешљива, који је млад умро, пре оца. Шилер је имао деце, мушко му је потомство изумрло, а женско траје још. Лесинг је имао само једног сина који је одмах по рођењу умро. Бајрон је имао кћери. Моцарт је пмао два сина, а данас већ нема од њих потомака.) |

+) Види о овоме лепу расправу коју је написао Пт. Ађђете Кејђтауг: „Паз Апззбетреп Дег Бајепћегјеп ппа сетајеп Капшеп 1 Маппезваште“ у