Godišnjica Nikole Čupića

322 ГОДИШЊИЦА

просто саображавају религији земље у којој живе. Као год што су Цигани нестални у погледу избора места становања, исто су такви и у погледу религије. Никакав Циганин не зна ништа о оданости извесној вероисповести; њему је исто тако лако да са сваким новим селом промени и своју религију, као што је другоме човеку лако променити одело. У хришћанским земљама они се крсте, а кад су међу Мухамеданцима они се обрезују. Међу православнима онп су православни, међу католицима католици, а кад се настане међу протестанте они су протестанти.

Говорећи баш о Циганима Балканскога Полуострва и Ами Буе, и Пуквиљ и Паспати“ само потврђују оно што је пре њих Грелман рекао.

Па ни у Србији, ма да Цигани званично правни двема верама, вера међу њима није чврсто укорењена, "нити они веру разумеју, нити на њу што полажу. Она је у њих само форма, коју су готови да промене; или им се често и не зна које су вере, већ казују како им је кад згодвије. Ово нарочито вреди за Цигане мухамеданске вере."

Звапично пак сви Цигани Краљевине Србије припадају само двема верама: православној и мухамеданској. Мухамеданску веру исповедају сви они Цигани који су се с југа преко Турске доселили на земљиште Србије.

Православну пак веру исповедају влашки Цигани, коју су имали још пре но што су и. дошли у Србију.

Е =: М. б. бте папи, Нззботзећег Уегапсћ пђег фје Жоеппег. 66 1псеп, 1787, стр. 102.

>

И КЕ Воце вели: Пз сћапстеп! де геПооп ауес ашапЕ де Тасипе апе де описе, оц рибе Из п'опћ раз де геПотоп, еђ зе тодпепћ штете де бопћ се ди езб гезреске сошште за раг Фашгез репрјез. (Тигаше Ф'Епгоре. уо1. П, р. 78).

3 РопдиеуШе вели: Ртбћз а чшуге боп(ез 1ез гтеПотопз 1е8 Воћепцепз п'еп опб апсипе. (Уоуасе де Ја Стесе, уо1. 1, р. 365).

+ Равран каже: Папз Гишелепг ди рауз, Тогади' згопе Топ дез уШагез роршепх, Из зе вопсјепћ ФогЕ реп дФез ргабуиев геНолепзев. Гез Мотадев Сћгебепз зопуепћ штепгеп« запз ебте Ђарзе, еБ 165 Мизипапз запз стгсопслатоп. (Ебидез зиг Јев Тећпоћтапев оп Воћбтоепз де Г Етпрпе Оботшап, р. 13).

“> Јован Мушкатировић и Вук 6. Караџић забележили су овакву српску народну пословицу: „Какве си, море, вере2« Питали Циганина, а он одговорио: „Какве хоћеш, господару“. (Ј. Мушкатировић, Причте илити по простому пословице, друго издање, у Будиму 1807, стр. 62. В. С. Караџић, | Српске народне пословице 1900, стр. 151).