Godišnjica Nikole Čupića

)

А У

" %

ВЕЛИКИ ЉУДИ 77

новале, брижљиво су се старале, да не престане монотона песма у чајнику, да се пламен не угаси, и да

вода не испари, јер чим то престане, нема ни мисли у

·_ умаестра«“.

Мајербер (1791 —— 18614) ради сасвим друкчије. Он није никад губио из вида ефекат, код њега није било изненадних моментаних наступа, само хладан разум потпомогнут дпвном вештином идеја, познавања, тражио је оне складне у инструментацији често усхићенс лепе мелодије, којима се ми дивимо у његовим делима, тако га карактерише један његов биограљ.

Као год Моцарт, Бетовен, Лист, п други тако је и он као дете од 4 године, показао свој музички дар, а у 9 години он је већ јавно у Берлину изашао као виртуоз на клавиру. Као човек био је врло добра срца, давао је сиротињи и шаком и капом, а да то нико не зна. Био је празноверан, прве представе сваког свог дела, ишао је чувеној гатари Ленорман да му гата. Компоновао је свуда, на улици, у џарку, кафани. Мрзео је мачке. живео је умерено и просто, волео је да путује. Олуја и непогодл изазивале су у њему музичке идеје, и тада није к себи викога пуштао, посете је примао само кад је лепо време. Бојао је се привидне смрти, с тога је завештао да се четири дана после смрти не сахрањује, и да се сахрани поред матере.

Рихард Вагнер (1813—1883) чију музику називају „музиком будућности“ радио је само у лепо намештеној соби, украшеној сликама. које представљају сцене из старих германских скаски, свилене су материје попуњавале намештај собни, и изазивале у њему неко више расположење за стварање огромне музичне епопеје.

Б. Верди (9/Х 1813—1901) био је син сељачких си-

· ромашних родитеља. Славно име задобио је само својим

великим трудом. Свога Навукодоносора написао је после страховите породичне жалости. Ево шта он сам о томе вели: „Становао сам тада са својом породицом, тј. са женом и двоје деце, у скромном стану Порта Тицинезе. Тек што сам започео да радим, разболим се од крајника, и морао сам дуже лежати. Био сам почео да се опорављам, кад се светих да ми за три дана треба

_ двеста динара. И ако је ова сума у оно доба била ве-

лика, то ипак не би било тако тешко, да за времена