Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СНАНДИНАВИЈЕ

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ СВЕТ. НИКОЛАЈЕВИЋА

о

НОРВЕШКА

1

Прошло беше девет часова, у вече, кад је наш брод, 19 јула 1899 год., дигао котву и окренуо из копенхашког пристаништа к мору. То је био један од већих норвешких, путничких, пароброда с елегантним салонима, и кајитама. Обично је саобраћао западном обалом Норвешке, између Линдеснеса и Бергена, а сад су га повлали да прими госте норвешког парламента, чланове Интерпарламентарног Савеза.

Време је било оморно, ваздух топал и редак, али са запада, далеко одонуд, димили су густи облаци и почели покривати позађе које је још треперило у светлом руменилу сунчева заласка. На махове би одонуд подухњивао лак поветарац, а с висине се чуо час пб6 крик некаквих морских птица. По неки од путника управио би упитни поглед на ону страну, а и ја, у један мах чух, како један од старијих мрнара који је распремао нешто по палуби рече, у пролазу, двема женскама: да не страхују, јер »море неће бити врло плахо!« Мој се поглед срете са земљаковим: у речима мрнаревим не беше ни за мене ни за њега довољно утехе. Од путника се једни одмах разиђоше по кабинама, где ће ноћ провести; други заседоше за господски сто, у трпезарији, или су, у другом салону, прелиставали албуме лепих изгледа и