Godišnjica Nikole Čupića

90 ГОДИШЊИЦА

разобручати и распасти. Вода је сад запљускивала у. дебелим млазовима и на палубу, те због тога, а и зато што се на ногама нисам више умео држати, сишао

сам, више пузећи, доле у кајиту. Мој друг се занео

п јечао у постељи, а код мене је страх затегао нерве и паралисао морску болест. Покушавао сам да што читам, али нисам могао. Једанпут брод баш јако посрну; у близини нашој нешто се сруши с јаким треском, а лампа, у нашој кабини, угаси се. Претрнули смо били и ја и мој земљак. Али момак, који је одмах за-

тим ушао да нам припали лампу, утеши нас, јер нам.

каза да су то у кујни попадали некакви судови са, својих полица, и полупали се; п да смо прошли предгорје скагенско. Кажу да је ту море често немирно, и да се и онда, кад је најтише време, види као некаква међа, дугачак а повиши, од једног метра, водени уврат који се протеже између Скагена (на Јиланду) и швзедске обале — дуже од сто километара !

Могло је бити три часа по поноћи кад се на пољу почело стишавати. Ја сам, уморан, свео очи. Сањао сам онога старог мрнара Куперовег, који није хтео да се спасава кад му је брод, на ком је од младости служио, једног бурног дана ударио о крш, — него је остао, пошто је помогао да се сви други избаве, да потоне с последњом његовом даском. Као да ме је неко извео преда њ и хтео ме представити му, а он ме презриво погледао и упитао: шта стају, тамо доле, код вас, краставциг Шта ти све човек не сања!

Кад сам се пробудио, беше прошло девет часова. Дан је био диван. Сунце је излило сав свој сјај на море које је било величанствено у својој неизмерности и пустоши, а наш брод пловљаше сад без шума и достојанствено по азурној пучини, газећи преко таласа, који су се смерно угибали пред њим, и изгледао је, после ноћђашње његове борбе, освежен, свечан и необично велики. Цео је свет био изашао на кров. Једни су се у наслоњачама од трске сунчали, дремали, или читали нешто, други су посматрали како се иза нас, у дугачком трагу који наш брод остављаше, делфини праћакају и играју. Неки се опет упињали да прочитају име какве лађе која би се у даљини указала, и да погоде којега, је народа, или да помоћу догледа при-

јен

МУН је сер ћиљау ме у.