Godišnjica Nikole Čupića

пут пио приходима, тако нлр. ко има воденицу удариће му се порез најприје по вриједности њезиној (шта вриједи) а други пут по приходу који се од ње може имати (од ујма)! Ја не знам да ли ово има и у каквој европској држави, већ ако у Турској гдје чиновници раде БН својој вољи.

» 2.) Још чудније од овога: Није доста што се мора платити порез на приход од земље, него кућани још морају платити порез на свој посао пили домаћу привреду!“

» О живој стоци у закону нема ни спомена а овдје не само се каже да је она капитал, него се још и приход од ње спомиње: тако се јамачно мисли и на

узети порез два пут: једном по вриједности а други пут по приходу !“

„Сељаке наше кад би човјек стао питати колико који има прихода, највише би их могло одговорити; Ја немам прихода никаквога, него радим те се којекако "са својима раним и одјевам и плаћам порез (а тако би исто могао казати и у вароши готово сваки, који није врло богат мајстор и трговацј. И по правди се може рећи да приход обичнога сељака није ништа друго, до оно што му на годину треба за своје живљење, или још простије рећи што изије и попије и подере.

„Тако одређена комисија да би изнашла колико коме сељаку треба за таке његове потребе на годину, она мора изнаћи колико он на годину набере кукуруза, колико ли другога жита и поврћа, ако има шљива колико од њих може имати ракије, ако има виноград колико од њега може имати вина и комовице; од све живе стоке коју има, она мора изнаћи колико шта од ње може имати, па све то ваља да процијени пошто би се што продати могло и тако не гледајући што ће он продати, шта ли сам код куће потрошити, да одреди годишњи приход свакога сељака. Ја мислим да се то на други начин не може учинити, а кад се овако узради, неће ли онда сељаци рећи: Та ова господа нама броје и залогаје које смо с трудом и знојем којекако измучили, што ни Турци нијесу чинили7 |

„Кад би се унас уредило да се мјесто процјењиВања и мјерења земље удари на њу данак по прихо-