Godišnjica Nikole Čupića

= + И „ 7 5 > „Зајфе корша Ро У и И - Ра - њ = = Ј. Ју Љ 4 Ур

о» А

32 ГОДИШЊИЦА

и нижих; милосрђе, правичност, верност на рачун суровости, себичности и сервилности. Одвајајући државу

од цркве, земаљску од божје власти, и ограничавајући

тиме силу земаљских власти само над телесним жи-

вотом човековим, оно је ослободило душу човекову од земаљске стеге и, ослободивши тако индивидуу у 40-.

веку, оно је дало моћан подстицај свима побожним тежњама за слободом европских друштава.

Пошто је само религија толико моћна да диже масе, да их идеално води и креће, то је религија једина идеална снага масе, једина моћ која може да уноси идеално у масу, и даје креће за извесним идејама; само је религија толико моћна да креће масу у борбу и за виша идеална добра, а не само за одржање свог телесног, земаљског живота. Тако је само идеја религиозне слободе повела

народе европске у борбу против католицизма, а рели-_

гиозна слобода моћно је подстицала и доцнију политичку и социјалну слободу европских народа и друштава. Будећи масу друштва и подстичући је на борбу за слободу, реформација је дигла и народне језике до органа литературе и науке, те је и знање и образовање постајало све више опште дообро народа и маса њихових,

а не само искључиво дбро појединих виших класа. Ре-_

Формација је ослободила живот западних европских народа од јаких веза римске цркве, које су везивале и веровање и мишљење, и рад и начин живота људи; она је пробудила националности подстицањем превођења библије на земаљске језике. Тако је само Будизам могао пробудити масу народа и дићи њену општу свест код народа, код кога је свест о слободи била сасвим угушена, који није ни мислио да се стање његово може дићи и поправити; само је религија Будина била моћна да дигне народ у борбу против свемоћних брамина, и да задре у политичко и друштвено стање Инда.

5. — Тако је, делујући моћно на цео живот људски,

религија дизала и подстицала и материјалну културу.

народа. У цело старо доба религија је штитила и подстицала трговину и саобраћај међу људима, племе-

нима и народима. Пошто се трговина могла водити.

само на спокојним и безопасним местима, јер је морала бити далеко од грабљивих номада, и пошто се

највише људи стицало око племенских и народних.

, РМ