Godišnjica Nikole Čupića

4() ГОДИШЊИЦА

мишљење, не обзирући се хоће ли се оно допасти коме или не. Они не ласкају маси ни појединцима. „Наро-

дима ласкати тако је исто ружно као ласкати и вла-

даоцима“, вели Генц. Ескила су хтели убити зато, што је говорио противу тадањих богова, и једва га је одбранио његов сакати брат Аминијал. Сократ је за своје убеђење платио живвтом. дДрепер вели: „Нема сумње да је он и осуђен због политике“. То је исто било и са Христом, Хусом, Бруном, Саванаролом, итд. И ако такви људи, с убеђењем и независним карактером, воде јавну

реч, или говоре противу постојећих обичаја, или пред-

расуда, онда то може само донети користи земљи и човечанству. То је већ један велики прогрес. Нордау умесно вели: „Нарочито се треба чувати оног погрешног мишљења да ђоја „политика квари карактер“, — не квари политика карактере, но рђави карактери кваре политику“.

Велики људи дакле, морају бити карактерни, морају се интересовати свим оним што земљу може унапредити, они се донекле морају бавити политиком. Про-

света, Финансија, привреда, правда, лична и имовна

сигурност итд. све то мора интересовати и човека од науке па и уметника. И онда је појмљиво да виђамо врло много великих људи, научара, књижевника, песника и уметника који се и активно баве политиком, и који нису индиферентни спрам догађа, који се дешавају у њиховој отаџбини или ван ње. Не може се рећи да се политиком баве сви, али да се велика ве-

ћина бави, то је извесно. А бавити се политиком значи |

или се интересовати догађајима политичким, изјављивати своје одобравање или неодобравање, или се најзад убројавати у извесну групу политичку, и бити активап у политици. Што је најглавније, велики су људи независни у политици, они слабо маре за похвале и покуде долазиле оне озго или оздо, они не теже за популарношћу, што је особина људи с мањес преие и слаба карактера. Сељак који се бави политикои — ретко да има шири поглед ван његове окутњице или бар општине, он све што ради глед д да ли ће тај рад наћи одобравања у околини у којој је. Истина, има међу великим људима и таквих, који су противници политичких слобода, као што је био Шопенхауер који је