Godišnjica Nikole Čupića

ВЕЛИКИ ЉУДИ 41

оставио легат војницима што су 1848 год. тукли људе који су се борили за слободу. Овде не треба рачунати оне људе који су против нових обичаја, нове религије, морала, и уопште против новог правца у науци, књижевности, уметности и политици итд. Ту мрвост Ломброзо назива мизонеизам, и она је особина старијих људи, а нарочито академичара. Француска је Академија огласила телефон као утопију. У Шпанији су лекари некад сматрали чишћење улица као шкодљиво. Бекон је се подсмевао Копернику и није полагао никакву важност на употребу инструмената и математике у егзактним наукама. Росини није хтео да се вози жељезницом. Волтер није веровао да постоје Фосили. А Лаплас је оспоравао метеорите, тврдећи, да на небу нема камења итд.

Ако дакле издвојимо ту мрзост спрам новине својствену — као што је напред речено — академичарима, и старцима, онда ће врло мали број бити оних који су сасвим страни спрам политике.

Шта је друго до политика нагнала Сократа да испије чашу отрова, — није ли политика отерала праведног Аристида из његове отаџбине А због чега је ако не због политике, велики песник талијански Данте, провео 22 године у изгнанству, па као изгнаник и умро у Равени, осуђен на смрт од својих земљака г — Славни сликар и скултор Минел Анџело био је протериван и осуђиван због политике, и због тога је морао да бежи из своје отаџбине. Указом једним влада је огласила Анџела и другове за разбојнике, и кад је доцније давата амнестија, он је био искључен. И то је рађено спрам Анџела чије је име нераздвојно везано са задо-

бивањем независности његове отаџбине Фиоренце, јер

он је био тај, који је руководио одбраном њеном. Сервантес такође се бавио политиком, и у дворским и племићским круговима био је врло омрзнут, а његов бесмртни „Дон-Кихот“ може се узети као највеће политичко дело којим је Сервантес огласио рат целом

"ондашњем друштвеном и политичком уређењу, и исмејао

га као нико до тада ни од тада. — Од политике није се клонио ни енглески Философ Тома Хобес, који је као противник Кромвелов морао да бежи у Француску од гоњења пуританаца енглеских. — Па ни немачки Философ Лајбниц, ни песник „Изгубљеног Раја“ Милтон који је