Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

“~ ) 6 и ако је био пуки сиромах, није хтео да се прими понуђеног му звања. Познат је достојанствен одговор Милтонов, кад га је жена, — која је била незадовољна — корела, што не тражи државну службу: „Ви жене —

' борби између круне и народа стајао вазда уз народ, и био секретар Кромвелов, а после рестаурације Карла П

казао је он — учиниле бисте све само да се можете у

колима да возате, али ја хоћу да живим и да умрем као нозависан човек“. — Свифт је био прво виговац, затим торијевац, и најзад револуционар. Имање своје од 10.000 Ф. стерл. оставио је лудници. — Пристлеј хемичар, изналазач кисеоника и водоника, због свог

слободоумља морао је бежати из своје отаџбине, у својим делима он је доказивао да су вибрације мо-

жданих нерава узрок осећања и мишљења, и да је црква непријатељ истине. Због тога су попови раздражили светину противу њега, да су му кућу до темеља срушили, и онјеједва жив побегао. — А славни писац

„Робинзона“ Данило Дифо |Пећое) познат је као поли-_

тички памфлетиста. — Највећи философ Кант који се нивкуд није макао из места свога рођења, јако се интересовао дебатама у енглеском парламенту за време северо-америчке борбе за независност, а нарочито за

Берков |ВигКе) говор о праввима Сев. Амсрике. Фран-

цуску револуцију поздравио је с ентузијазмом, и нико

му није правио веће задовољство, до онај, који је до-

носио вести из Француске. У обичном приватном раз-

говору, окретао је вазда говор на политику. Једном га

оптуже код Краља Фридриха Виљема П због опасних начела која он проповеда, — али која противници нису

разумевали, и Канту се припрети, или да опровргне та

опасна начела, или да изгуби професуру, па богме и да осуде спреман и на изгнанство. „Његово Величанство може бити господар моје судбине, али ме никако не

може натерати, да: одричем оно што је истина“, био је. достојанствен одговор великога философа. — Кад је. букнула револуција у Паризу 1789 г., Вилхелм Хумболт

је са својим учитељем отишао у Париз да, како сам каже „присуствује погребу деспотизма“. — Славног Физвичара Арагоа изабрали су 214 Фебруара 1848 за члана провизорне владе у Француској. — Дарвин је се тако исто интересовао ослобођењем робова, као и свим оним