Godišnjica Nikole Čupića

64 ГОДИШЊИЦА

синоћ почели да читају мој рукопис тек да виде, „десет страна, видећемо шта има унутра“ — али после првих десет страна дођоше других десет, и тако иђаше све даље док најзад не би прочитан цео рукопис. Кад су дошли на оно место где стари отац Петровскога

трчи по сандук своме сину, Некрасов је — причаше ми Григоровић — ударајући песницом о рукопис уз-

викнуо: »„ђаволски човек“. И одмах решише да дођу к мени: „Ако је у кревету и спава, пробудићемо га то му неће помоћи — вредиће више но спавање целога света“. Али ма колико да су симпатије Некрасова и Григоровића биле драге Достојевском ипак је он више полагао на оцену Белинског, али и овај је био одушевљен његовим романом ма да је у почетку хладно дочекао кад му је Некрасов дао рукопис са речима: „Ево смо добили новог Гогоља«“. Бељински је на то приметио: „Код вас Гогољи ничу као печурке“, и због тога се једва решио да роман прочита; али кад је прочитао одмах је позвао к себи младога писца. „О узбуђеним срцем — прича Достојевски — ишао сам тамо; и он ме је дочекао достојанствено и уздржљиво. Гледао

“а УЕ пола

ме је дуго и ћутећи, као да ме испитује, па ће ређи;

уднате ли ви управ шта сте написали“ Питање је звонило тако строго да сам у првом тренутку био са свим уплашен, и не знађах како те речи да схватим. Али после тога увода, следовала је тако величанствена тирада, да сам био веома збуњен, мислећи: да лп сам одиста тако што ванредно урадио 7“

Виктор Сарду" (1831+1908) био је омален (1:64 па. Устао је у 6 часова изјутра и радио до подне; чимуђе у собу затвори се и не пушта никога к себи, сем берберина који га сваки дами брије. У 12 часова доручкује са женом и децом, после доручка се мало шета, попуши једну цигару, и прочита новине. У 3 часа прима глумце, глумице, интенданте и директоре, једне за другима, и то на врло кратко време. Ови долазе из свију крајева, а нарочито из Лондона и Њујорка. После тога пише

ТУ „Делу“ за 1898. год. књ. 19 и 80, налазе: »Психичке студије о драматским писцима“ написали А. Вепе; им Ј. Раззу превео М. Арер. Одатле су

узете кратке белешке о Сардуу. А. Дими млађем, Додеу, Е. Пајерону, Х.

Мејаку, Е. Гонкуру, Ф. Копеу.